IZJAVA DANA: „Toliko smo opsednuti sobom da smo to nazvali radom na sebi“
Psihoterapeut Marko Jovašević upozorava da rad na sebi lako može da postane svrha sam sebi – dok zaboravljamo ono zbog čega bi trebalo da radimo na sebi: druge ljude, odnose, bliskost i spremnost da budemo tu za nekoga.
„Toliko smo opsednuti sobom, da smo to nazvali radom na sebe. Pazite sad ovo, nikada čovek nije radio toliko na sebi. Terapija, teretana, meditacija, jutarnje rutine, suplementi, dnevnici zahvalnosti, praćenja sna, koraci, kalorije, proteini, produktivnost, granice, trauma, unutrašnje dete, dnevni sistem, non-stop nešto analiziramo, popravljamo, optimizujemo i unapređujemo.
Nemojte pogrešno da me razumete, ja sam psihoterapeut. Naravno, da verujem u rad na sebi, ja to više zovem upoznavanje sebe. Ali, počeo sam da se ozbiljno pitam, kada je rad na sebi prestao da bude sredstvo da bolje živimo sa drugim ljudima, a kada je postao sam po sebe jedina svrha? Možeš deset godina ići na terapiju, i da i dalje ne umeš da oprostiš. Možeš savršeno da naučiš sve o granicama, a da nikada ne naučiš da napraviš kompromis. Možeš da upoznaš sve svoje traume, trigere i obrasce, a da ljudi pored tebe i dalje moraju da hodaju kao po jajima. I možeš da imaš savršeno telo, jutarnju rutinu i osam sati spavanja, a da nemaš kome da odneseš lek kad se razboli.
Nekada je čovek pitao, kakav sam ja čovek prema drugima? A danas sve češće pita, kako se ja osećam? Kako ovaj odnos utiče na mene? Da li meni ovo prija? Da li ovo ugrožava moj mir? Da li ova osoba zadovoljava moje potrebe? Sve su to legitimna pitanja. Ali, ako su to jedina pitanja, onda to više nije rad na sebi. To je život koji se vrti oko i samo oko sebe. Neke od najvrednije stvari koje ćeš u životu rati, neće ti uopšte prijati. Neće ti prijati da ustaneš u tri ujutru zbog deteta. Neće ti prijati da neguješ bolesnog roditelja.
Neće ti prijati da ostaneš uz prijatelja, kada se njemu raspada život, a ti imaš svoje probleme. I neće ti prijati svaki kompromis u braku. I neće ni svaki odnos da čuva tvoj mir. Ali, možda, čovek nije ni došao na ovaj svet samo da bi se čuvao svoj mir. Tu mislim da smo nešto ozbiljno zaboravili. Ali smisao rada na sebi nije da postaneš toliko samodovoljan da ti niko više nije potreban.
Smisao je da postaneš čovek koji je sposobni da voli, da podnese, da se poveže, da nešto da i da nekome je pripada, a da pri tom ne izgubi sebe. Jer možeš provesti čitav život radeći na sebe. I jednog dana napraviš tu izlizanu floskulu od najbolje verzije sebe. Ali šta će ti ako nemaš kome da je daš? Zato, komšo, reci dobar dan. Kasirki se nasmej, jer nije joj lako. Pitaj konobara kako je, a ne samo gde mi je kafa.
Pozovi prijatelja bez posebnog razloga. Saslušaj nekoga, a da odmah ne počneš da pričaš o sebi. Odnesi roditeljima ručak. Obiđi babu i dedu, dok još imaš koga da obiđeš. Javi se bratu ili sestri, iako ste se zakačili oko neke totalno leve gluposti. Pomozi čoveku koji nikada neće moći da ti vrati. Propusti nekoga u redu. Pridrži vrata. Ustupi mesto. Nauči ime čoveka kojeg svako jutro srećeš u pekari. Ostavi telefon kad ti dete nešto priča. Zagrli ženu, zagrli muža. Ostani još 10 minuta sa nekim kome je teško, čak i kada ti se žuri“, rekao je on.
Izvor: BIZLife
Foto: BIZLife
