AI neće ukinuti karijere mladih, ali ukida stara pravila ulaska na tržište rada
Već nekoliko godina raspravljamo o tome da li će veštačka inteligencija ljudima oduzeti poslove. Međutim, mnogo važnija promena već se događa, i to bez velike najave. AI menja način na koji se do prvog ozbiljnog posla dolazi.
Piše: Lazar Jovanović, Chief Digital and AI Officer, Represent System
Lazar Jovanović
Posebno su pogođeni mladi – ne zato što će sve početne pozicije nestati, već zato što se tradicionalna karijerna lestvica ubrzano skraćuje. Poslovi koje su ranije obavljali juniori, kao što su priprema prvih verzija dokumenata, osnovna analiza podataka, istraživanje, izrada prezentacija, jednostavniji kod, administracija ili produkcija sadržaja, danas se sve češće mogu delimično automatizovati.
To ne znači da kompanijama više nisu potrebni mladi ljudi. Znači da od njih mnogo ranije očekuju ono što se nekada sticalo tek nakon nekoliko godina rada, a to su, najčešće: rasuđivanje, inicijativa, razumevanje poslovnog konteksta i sposobnost da preuzmu odgovornost za rezultat.
Za Srbiju je ovo posebno važno. Prema Anketi o radnoj snazi Republičkog zavoda za statistiku, stopa nezaposlenosti mladih od 15 do 24 godine u prvom kvartalu 2026. iznosila je 23,1 odsto. AI, dakle, ne dolazi na tržište rada bez postojećih problema, već ulazi u sistem u kojem je mladima već teško da naprave prvi korak.
Najaktuelniji podaci pokazuju da nije reč samo o smanjenju broja radnih mesta, već o promeni njihovog sadržaja.
Korišćenje AI-ja nije isto što i AI kompetencija
Mladi danas uglavnom nemaju problem da pristupe AI alatima. Eurostat navodi da je tokom 2025. godine generativni AI koristilo 60 odsto mladih uzrasta od 16 do 29 godina u Evropskoj uniji, gotovo dvostruko više od proseka ukupne populacije. Međutim, svega 41 odsto mladih proveravalo je tačnost informacija i izvore sadržaja koji pronalazi na internetu.
U toj razlici nalazi se suština problema.
Kraj ere „10 plavih linkova”: Ko preporučuje vaš brend kada kupac prvo pita AI?
Otvoriti ChatGPT, Claude, Gemini ili Copilot i zatražiti odgovor – nije posebna profesionalna veština. Prava kompetencija podrazumeva da osoba ume da definiše problem, obezbedi odgovarajući kontekst, postavi kriterijume kvaliteta, proveri činjenice, prepozna halucinaciju, zaštiti podatke i preuzme odgovornost za krajnji rezultat.
Zato ne verujem da će „prompt inženjering”, posmatran kao pisanje nekoliko trikova i komandi, predstavljati stabilnu profesiju za veliki broj ljudi. Modeli postaju sve bolji u razumevanju prirodnog jezika. Ono što će ostati vredno jeste sposobnost da pravilno formulišemo problem, organizujemo proces i procenimo da li je rezultat dovoljno dobar za realnu poslovnu odluku.
Prompt nije karijera. Razumevanje problema jeste.
Koje veštine će zaista praviti razliku?
Prvi sloj je stručno znanje. AI može brzo proizvesti tekst, kod, analizu ili prezentaciju, ali osoba bez osnovnog razumevanja oblasti teško može da utvrdi da li je rezultat tačan, relevantan i primenljiv. Mladi ne smeju preskakati osnove pod izgovorom da će ih AI nadomestiti. Naprotiv, dobro poznavanje marketinga, finansija, prava, programiranja, medicine ili bilo koje druge profesije postaje uslov za kvalitetnu kontrolu AI rezultata.
Drugi sloj je AI pismenost. To uključuje razumevanje mogućnosti i ograničenja različitih modela, rad sa dokumentima i podacima, izbor odgovarajućeg alata, automatizaciju jednostavnijih procesa i koordinaciju AI agenata. Neće svaki zaposleni razvijati modele, ali će sve više zaposlenih upravljati digitalnim sistemima koji izvršavaju deo posla.
Treći sloj čine kritičko mišljenje i kontrola kvaliteta. Microsoftov „Work Trend Index 2026” pokazuje da korisnici AI-ja kao najvažnije ljudske veštine izdvajaju kontrolu kvaliteta AI rezultata i kritičko mišljenje. Čak 86 odsto ispitanih navodi da AI rezultat posmatra kao početnu tačku, a ne kao završni odgovor.
THE NEXT MOVE: Kako AI i dolazak GITEX-a menjaju budućnost srpske privrede
Četvrti sloj su komunikacija, kreativnost, empatija i saradnja. Što AI bude bolje izvršavao rutinske zadatke, to će više vredeti sposobnost da razumemo ljude, predstavimo ideju, pregovaramo, vodimo sastanak, rešimo konflikt ili povežemo različite perspektive. PwC je utvrdio da se u poslovima izloženim AI-ju novi zadaci koji zahtevaju empatiju, procenu i kreativnost pojavljuju 2,5 puta češće nego u manje izloženim ulogama.
Peti sloj je odgovorna primena AI-ja. Mladi koji razumeju privatnost podataka, autorska prava, pristrasnost modela, sajber bezbednost i reputacione rizike biće vredniji od onih koji samo brzo proizvode sadržaj. Brzina bez kontrole nije produktivnost. To je ubrzano stvaranje rizika.
Svetski ekonomski forum zato među najbrže rastuće veštine do 2030. svrstava AI i velike podatke, tehnološku pismenost i sajber bezbednost, ali istovremeno i kreativno mišljenje, otpornost, fleksibilnost, radoznalost i kontinuirano učenje.
Portfolio će vredeti više od spiska kurseva
Mladima bih savetovao da ne grade karijeru samo skupljanjem sertifikata. U svetu u kojem svako može da završi isti onlajn kurs i uz AI napravi sličan CV, dokaz sposobnosti postaje važniji od deklaracije da neku veštinu posedujemo.
Mnogo je vrednije pokazati kako ste analizirali problem, koje ste izvore koristili, kako ste primenili AI, gde ste uočili grešku, šta ste sami unapredili i kakav je bio rezultat.
To može biti analiza industrije, prototip aplikacije, automatizovan proces, kampanja, istraživanje, njuzleter, dašbord ili predlog unapređenja rada neke organizacije. Nije presudno da projekat bude veliki. Presudno je da pokaže način razmišljanja.
Najbolju poziciju neće imati osoba koja kaže: „Znam da koristim AI”, već ona koja može da pokaže: „Evo šta sam uz pomoć AI-ja rešio, kako sam proverio kvalitet i kakvu je vrednost to proizvelo.”
Bilo bi pogrešno sav teret prilagođavanja prebaciti na nove generacije.
Ako kompanije automatizuju sve jednostavnije zadatke, a istovremeno od početnika očekuju iskustvo, strateško razmišljanje i samostalnost, postavlja se pitanje gde će mladi to iskustvo steći. Organizacije koje potpuno uklone juniorske pozicije mogu kratkoročno smanjiti troškove, ali će dugoročno ostati bez sopstvenog izvora budućih stručnjaka i lidera.
Međunarodna organizacija rada procenjuje da je svaki četvrti zaposleni na globalnom nivou u zanimanju koje je u nekoj meri izloženo generativnom AI-ju, ali naglašava da je transformacija poslova verovatniji scenario od njihovog potpunog nestanka. Većina zanimanja i dalje sadrži zadatke za koje je potreban ljudski doprinos.
Zato kompanije moraju da redizajniraju prakse, mentorstvo i razvoj karijere. Juniorima treba omogućiti da uz AI brže pređu sa izvršenja na analizu, ali uz jasne standarde, bezbedno okruženje za eksperimentisanje i ljudsku kontrolu.
Microsoftovo istraživanje dodatno pokazuje da kultura, podrška menadžera i način razvoja talenata imaju više nego dvostruko veći uticaj na rezultate primene AI-ja od individualnog entuzijazma zaposlenog.
Najvažnija veština biće sposobnost napredovanja
Budućnost rada neće pripadati ni ljudima koji odbijaju AI ni onima koji mu nekritički prepuštaju sopstveno razmišljanje.
Pripadaće ljudima koji mogu da povežu stručno znanje, tehnološku pismenost i ljudsku procenu. Onima koji koriste AI da prošire svoje sposobnosti, ali ne dozvoljavaju da im sposobnosti zbog toga oslabe.
Za mlade to znači da više nije dovoljno pripremati se za jednu poziciju. Potrebno je razvijati sistem učenja koji omogućava prelazak iz jedne uloge u drugu ulogu, iz jednog alata u sledeći alat i iz izvršavanja zadataka u rešavanje problema.
AI možda neće oduzeti posao svakoj mladoj osobi. Ali će prednost sve češće davati onoj koja ume da ga koristi odgovornije, kritičnije i smislenije od drugih.
U novoj ekonomiji rada, najvažnija veština neće biti poznavanje jednog alata. Biće to sposobnost da kontinuirano povećavamo sopstvenu vrednost, čak i kada se tehnologija oko nas menja brže nego ikada.
Izvor: BIZLife magazin
Foto: Unsplash/Galina Nelyubova
