Elizabeth Yin dolazi na Business Angel Summit 2026: „Odakle gradite kompaniju nije granica vašeg uspeha“

Jedna od najaktivnijih investitorki u ranoj fazi razvoja startapa u Silicijumskoj dolini govori o potencijalu Jugoistočne Evrope, onome što investitori zaista traže od osnivača i zašto velike kompanije mogu nastati bilo gde.

Za preduzetnike, dobijanje investicije često predstavlja jedan od najvećih koraka, ali i jedan od najvećih izazova. Iza svake investicione odluke stoji investitor koji pokušava da vidi dalje od pitch decka, tražeći osnivače koji umeju da sprovedu ideju u delo, brzo uče, prilagođavaju se i grade kompanije sa globalnim potencijalom.

Malo ko taj proces poznaje bolje od Elizabeth Yin, suosnivačice i General Partnerke u Hustle Fund-u, jednoj od vodećih venture capital kompanija iz Silicijumske doline koja ulaže u startape u ranoj fazi. Tokom svoje karijere analizirala je više od 70.000 pitch-eva i investirala u stotine kompanija, zbog čega je postala jedan od prepoznatljivijih glasova u oblasti pre-seed investiranja. Poznata je po tome što dovodi u pitanje uvrežena pravila prikupljanja kapitala i pomaže osnivačima da bolje razumeju šta investitori zaista traže.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Fondacija 787 / Foundation 787 (@fondacija787)

Ovog oktobra, od 7. do 9, Elizabeth Yin dolazi u Sarajevo kao keynote govornica na Business Angel Summit 2026 u organizaciji Fondacije 787 i BHBAN mreže, gde će se pridružiti osnivačima, investitorima i liderima inovacionog ekosistema iz različitih delova sveta.

Uoči njenog dolaska organizatori su razgovarali sa Elizabeth o tome zašto Jugoistočna Evropa privlači sve veću pažnju investitora, šta osnivači na tržištima u razvoju često potcenjuju kod sebe i zašto se velike startap kompanije mogu graditi bilo gde.

• Tokom svoje karijere analizirali ste više od 70.000 pitch-eva i investirali u stotine startapa. Kada pogledate sve te osnivače, šta vas je najviše iznenadilo kod onih koji su uspeli?

Verovatno sam do sada tokom svoje investicione karijere videla više od 70.000 pitch-eva. Podržavali smo različite vrste osnivača: iz različitih demografskih grupa, industrija i geografskih područja. Uprkos tim razlikama, mislim da kod uspešnih osnivača postoje određeni obrasci, ali oni nisu nužno ono što ljudi očekuju.

Mnogi investitori pokušavaju da pronađu obrasce na osnovu toga gde je osnivač studirao ili gde je ranije radio. U Hustle Fund-u smo, međutim, otkrili da je najbolji pokazatelj sposobnost osnivača da brzo realizuje stvari. Ljudi koji brzo uče. Osnivači moraju da savladaju veliki broj novih veština, a što brže napredujete, to bolje. Što brže eksperimentišete, imate više prilika da pogodite pravi smer.

Na neki način, upravo zato smo i nazvali fond Hustle Fund, jer, zaista cenimo brzinu.

• Šta vas je navelo da prihvatite poziv da govorite na Business Angel Summit-u 2026. i čemu se najviše radujete tokom posete Sarajevu?

Znate, odrastajući u SAD tokom devedesetih, Sarajevo smo na vestima slušali veoma često. Kada sam bila dete, iskreno, nikada nisam mislila da ću imati priliku da ga posetim. Delovalo mi je da je tamo bilo toliko nemira i da se tome nikada neće videti kraj.

Ali činjenica da je Sarajevo uspelo da izađe iz tog perioda, pronađe snagu i mir je zaista neverovatna. I da danas ima funkcionalnu ekonomiju. Čak i berzu! A sada i interesovanje za startape i angel investiranje. I, što je najvažnije, optimizam. To je neverovatno i predstavlja sjajnu priliku za mene da posetim Sarajevo. Kako bih mogla da ne dođem?

• Globalni investitori sve više gledaju van tradicionalnih startap centara. Koje prilike vidite u Jugoistočnoj Evropi i šta ovaj region danas čini posebno zanimljivim?

Jugoistočna Evropa ima veoma snažan tehnički talenat i, iskreno, po deliću cene koju biste platili za inženjere u San Francisku. A nakon pandemije COVID-19, svi smo navikli na rad na daljinu, tako da prilike možete tražiti bilo gde.

U Jugoistočnoj Evropi imamo spoj sve većeg broja startapa i široke baze talenata. Sada su svi inspirisani pričama kompanija poput UIPath-a ili Infobip-a. A Evropa je, šire gledano, danas dom nekih od najzanimljivijih globalnih startapa, uključujući kompanije kao što su Bending Spoons i Lovable.

Nijedna od tih kompanija pre pet godina nije bila na ovom nivou, neke čak nisu ni postojale. Iskreno, pre pet godina nijedan investitor iz SAD ne bi se kladio da će toliko velikih startap kompanija nastati van SAD. Kada imate takve inspirativne priče u regionu, odjednom sve više talentovanih ljudi počinje da razmišlja: „I ja želim da radim u startapu“ ili „Želim da izgradim kompaniju.“

Istovremeno, nemate toliko jednoroga kao u San Francisku, gde najfinansiranije kompanije privlače ogroman deo dostupnog talenta. 

• Mnogi preduzetnici u Jugoistočnoj Evropi veruju da moraju da se presele u London ili Silicijumsku dolinu kako bi izgradili globalno uspešnu kompaniju. Da li se slažete?

Mislim da zavisi od toga šta želite da postignete. Ako želite da prikupite mnogo kapitala, trebalo bi da budete na mestu gde možete da prikupite mnogo kapitala. To može biti Silicijumska dolina. Može biti Njujork. Možda London.

Iskreno, veoma je teško prikupiti mnogo novca odavde, posebno u ranim fazama startapa. Iako američki VC fondovi danas mnogo više investiraju internacionalno, i dalje im je teže da vide kompanije i upoznaju ih kada su one fizički udaljene.

S druge strane, tokom prethodnih desetak i više godina podržavala sam evropske osnivače čije kompanije nisu široko poznate, ali ostvaruju gotovo 50 miliona dolara godišnjeg prihoda, a prikupili su manje od milion dolara investicija. Oni sada sami određuju svoju budućnost. Posluju dobro. Ne trebaju im VC fondovi. Ne moraju da se sele bilo gde. Ne moraju da odgovaraju velikom broju akcionara. I to je odlična situacija. Dakle, zaista zavisi od toga šta želite.

• Kada danas procenjujete startap u ranoj fazi, šta je važnije nego što je bilo pre pet ili deset godina?

Diferencijacija je veoma važna, posebno ako ciljate globalno tržište. Trebalo bi jednostavno da pretpostavite da na svetu postoji mnogo pametnih ljudi i da je prilika koju ste vi uočili verovatno nešto što je još neko video ili na tome već radi.

Za gotovo svaku kredibilnu ideju koju vidimo, dobijemo oko 20 drugih pitch-eva timova koji ciljaju potpuno istu priliku. Zato je danas veoma teško privući pažnju za svoju ideju, ne samo investitora, već i kupaca. To ne znači da ne treba da gradite softversku kompaniju. Ali treba da znate da će pridobijanje korisnika biti teže nego ikada, jer ćete se boriti protiv mnogo više konkurenata.

Ako nešto možete da napravite za vikend koristeći AI alate, može i svako drugi. Zato ćete više nego ikada morati da ulažete u akviziciju korisnika.

• Osnivači često provode mesece usavršavajući pitch deck. Šta investitori zapravo traže tokom prvih razgovora?

U najširem smislu, investitori traže dve stvari: sjajne osnivače i sjajne prilike. Sjajan osnivač nije samo zbir uobičajene liste osobina: sposobnost brzog učenja, brzo delovanje, kvalitetan i kompletan tim i slično. Važno je i da osnivač ide za prilikom u kojoj ima konkretnu prednost ili uvid koji drugi timovi nemaju.

Na primer, da li je tim prethodno radio u toj industriji i poznaje sve ljude kojima će prodavati? Zaista verujem da većina osnivačkih timova zapravo ne bi bila dobar fit za većinu startap prilika.

Founder-market fit je izuzetno važan. Kada je reč o samoj prilici, zbog konkurencije je veoma važno biti drugačiji. Ali je podjednako važno postaviti pitanje: „Zašto sada?“ Ako je neko mogao da se upusti u tu priliku pre pet godina, zašto nije? Ako verujete da na Zemlji postoje milijarde pametnih ljudi koji su mogli da urade isto, da li je to zaista velika prilika?

Generalno, smatram da je „zašto sada“ veoma važno jer sugeriše da je ta prilika moguća upravo u ovom trenutku i da zato trenutno postoji relativno malo konkurencije. Ali za šest meseci treba računati na to da će konkurencije biti mnogo.

• Veštačka inteligencija menja gotovo svaku industriju. Gde kao investitorka vidite stvarnu priliku, a gde previše hype-a?

Mislim da je reći da je kompanija „AI kompanija“ pomalo kao kada biste rekli da je kompanija „internet kompanija“. Gotovo svaka kompanija koju danas gledamo i u koju investiramo koristi veštačku inteligenciju, bilo da je koriste za pisanje koda, kao deo svog softvera ili kao važan deo operacija. Ili sve navedeno.

Zato u osnovi ne pokušavam da naše kompanije etiketiram kao AI kompanije. Umesto toga, pokušavam da razumem: zašto sada i zašto je ova poslovna prilika zanimljiva upravo sa ovim timom na čelu?

• Kada bi osnivač iz našeg regions imao samo pet minuta da vas ubedi da zakažete drugi sastanak, šta bi morao da pokaže?

Morao bi da pokaže tri stvari:

1. Da ima konkretnu prednost u prilici koju napada.
2. Da ima ogromnu energiju i sposobnost da „gura“ stvari napred.
3. Da je drugačiji od konkurencije.

Globalno podržavamo veliki broj osnivača i mislim da međunarodni osnivači ponekad imaju osećaj da ne dobijaju isti tretman kao američki. Kod nas to nije slučaj. Ali ono što bih rekla jeste da međunarodni osnivači ponekad nisu dovoljno usklađeni sa tim šta zapravo predstavlja diferenciranu priliku. Ne vide bogatstvo drugih osnivača i startapa oko sebe jer nisu u okruženju sa visokom koncentracijom startapa. Ako dođete u San Francisko, čak i na samo nedelju dana, dobićete osećaj kako izgleda konkurencija.

Broj pametnih ljudi koji rade na odličnim idejama – i često na istim idejama – u radijusu od svega nekoliko kilometara jednostavno je neverovatan.

• Osim finansiranja, koje osobine razlikuju osnivače koji grade dugoročno uspešne kompanije od onih koji u tome ne uspeju?

Morate imati mnogo upornosti i izdržljivosti da biste prošli kroz teške periode. Ali to je prilično očigledno i mnogi ljudi to već znaju. Mislim da jedna osobina o kojoj se mnogo manje govori, a koju imaju mnogi naši najuspešniji osnivači, jeste da imaju izuzetno snažan odnos sa svojim korisnicima. Neki od naših osnivača pozivaju svoje korisnike čak i na večeru za Dan zahvalnosti.

To je nivo odnosa koji vam je potreban da biste zaista razumeli probleme svojih korisnika. Često ćete u početku imati pogrešnu pretpostavku. Zato morate biti dovoljno bliski sa korisnicima da zajedno sa njima možete da testirate i menjate svoju početnu ideju. Tako možete relativno brzo izgraditi nešto što ljudi zaista žele – i za šta su spremni da plate.

Startap ekosisteme ne grade samo osnivači, već i investitori, univerziteti, mentori i institucije. Zato je Business Angel Summit u Sarajevu toliko važan za celi region.

• Šta biste savetovali novim ekosistemima poput onih u Jugoistočnoj Evropi koji žele da ubrzaju inovacije? I kakvu ulogu u tome imaju platforme poput Business Angel Summit-a i BHBAN mreže?

Mislim da je najveća stvar koja je potrebna jednom ekosistemu gustina – osnivači, mentori i investitori moraju biti u istoj prostoriji. Prednost Silicijumske doline nikada zapravo nije bila lepo vreme u Kaliforniji. Radi se o snažnoj kulturi vraćanja zajednici i činjenici da se ljudi međusobno poznaju – rade u jednoj kompaniji, zatim pređu u drugu i sa sobom ponesu i podele znanje.

Tako dolazi do ogromnog transfera znanja.

To ne možete stvoriti preko noći, ali upravo ta gustina mreža čini ekosistem posebnim. Pored toga, snažna angel investiciona kultura omogućava Silicijumskoj dolini da pokrene još veći broj kompanija. Ljudi u Silicijumskoj dolini investiraju kao poslovni anđeli i iz zabave.

Ako povećate takvu kulturu, povećavate i broj kompanija koje mogu da počnu da rastu. Zato su izgradnja kulture vraćanja zajednici i angel investicione kulture veoma važne.

• Za kraj, koju biste poruku želeli da ostavite preduzetnicima i investitorima koji će vam se pridružiti na Business Angel Summit-u 2026?

Za osnivače: mesto na kojem gradite kompaniju nije granica vašeg uspeha. Podržavala sam veliki broj timova van tradicionalnih startap centara koji su izgradili velike kompanije. Fokusirajte se na svoju prednost. Fokusirajte se na korisnike. I krećite se brzo. Nije važno da li ćete prikupiti novac ili ne. Zapravo, u većini slučajeva kompanije koje sam podržala, a koje su kasnije prikupile ogromne količine kapitala, nisu ni morale da ga prikupe. Novac su prikupile oportunistički.

Za investitore i mentore: ovim osnivačima su potrebne brze odluke o investicijama, a ne samo ljubazni sastanci. Ako niste sigurni da imate novac za veliki ček, ali verujete u osnivača – napišite ček od 1.000 dolara. Mali čekovi stvaraju put ka većim čekovima. Nije stvar u veličini vašeg čeka. Tajna Silicijumske doline je u tome što je puna velikog broja angel investitora koji pišu čekove od 1.000 dolara.I zapravo nikada ne postoji samo jedan glavni investitor. Mali čekovi se gomilaju, stvaraju momentum i privlače veće investicije.

Izvor: BIZLife

Foto: Derek Yarra