PET načina na koje je posao uticao na mentalno zdravlje zaposlenih u 2025.
Strah od gubitka posla, ubrzan razvoj veštačke inteligencije i toksična radna okruženja obeležili su godinu za zaposlene širom sveta. Istovremeno, sve više ljudi počelo je da stavlja mentalno zdravlje ispred karijere i trke za poslovnim uspehom.
Gotovo da nema zaposlenog koji se tokom karijere nije suočio sa nekim oblikom stresa, pritiska ili problema koji utiču na mentalno zdravlje. Tokom 2025. godine situacija je za mnoge postala još složenija.
Brz razvoj veštačke inteligencije, talas masovnih otkaza i ekonomska i politička neizvesnost promenili su način na koji ljudi doživljavaju posao. Mnogi zaposleni osećali su se iscrpljeno, zabrinuto i nesigurno u vezi sa svojom budućnošću.
Istovremeno, sve više se govorilo o važnosti mentalnog zdravlja na radnom mestu. Zaposleni su počeli otvorenije da traže fleksibilnost, podršku i zdravije radno okruženje.
Ovo je pet trendova koji su tokom 2025. posebno uticali na mentalno zdravlje zaposlenih.
1. Strah od otkaza postao je svakodnevica
Jedna od glavnih priča na tržištu rada tokom 2025. godine bili su masovni otkazi. Više od 1,1 milion Amerikanaca ostalo je bez posla, dok bi stvarni broj mogao biti i veći.
Posebno su bili pogođeni državni sektor i tehnološka industrija, ali otkazi nisu zaobišli ni druge delatnosti. Broj otpuštanja bio je najveći još od 2020. godine.
Takva atmosfera ostavlja posledice i na zaposlene koji nisu dobili otkaz. Stalna neizvesnost i pitanje „Ko je sledeći?“ stvaraju dodatni stres, utiču na motivaciju i otežavaju ljudima da se osećaju sigurno na svom radnom mestu.
Gubitak posla jedan je od najstresnijih životnih događaja, a dugotrajna nesigurnost može da utiče i na fizičko zdravlje. Više od trećine lidera navodi da se oseća mentalno nepripremljeno za vođenje timova u ovakvom okruženju.
Zato će jedan od važnih zadataka kompanija u narednom periodu biti način na koji komuniciraju promene i otkaze, ali i kako podržavaju zaposlene koji ostaju u organizaciji.
2. AI je doneo novu vrstu pritiska
Veštačka inteligencija je tokom 2025. godine iz eksperimentalne tehnologije postala deo svakodnevnog poslovanja. Prema podacima kompanije McKinsey, AI se koristi u čak 88 odsto kompanija.
Za zaposlene to znači da se način rada menja veoma brzo. Mnogi imaju osećaj da ne uspevaju da prate tempo promena i da će njihove veštine uskoro postati zastarele.
Istraživanje LinkedIna pokazalo je da 40 odsto zaposlenih smatra da ne može da prati brzinu razvoja veštačke inteligencije.
AI je doneo i novu vrstu pitanja: hoće li tehnologija zameniti određena radna mesta, koliko brzo će se promeniti poslovi i šta zaposleni moraju da nauče kako bi ostali konkurentni?
Istovremeno, AI je otvorio prostor za učenje novih veština i drugačiju organizaciju posla. Tehnologija se koristi i za podršku mentalnom zdravlju, što je izazvalo dodatne debate. Jedna trećina pripadnika generacije Z navodi da je svoje probleme pre poverila chatbotu nego drugoj osobi.
3. Emocionalna inteligencija postala je važnija nego ranije
U godini koju su obeležili ekonomska neizvesnost, političke tenzije i tehnološke promene, emocionalna inteligencija dobila je još veći značaj na radnom mestu.
Sposobnost da razumemo sopstvene emocije, prepoznamo kako se osećaju ljudi oko nas i konstruktivno reagujemo na stres postala je važna veština, posebno za menadžere i lidere.
Način na koji lider komunicira sa zaposlenima može značajno da utiče na atmosferu u timu. Empatija, samosvest i sposobnost regulisanja emocija mogu da pomognu zaposlenima da lakše prolaze kroz stresne periode i promene.
Zbog toga emocionalna inteligencija sve više prestaje da bude samo „mekana veština“ i postaje deo dobrog liderstva.
4. Toksična radna mesta nisu nestala
Dok se sve više govori o mentalnom zdravlju, veliki broj zaposlenih i dalje radi u okruženjima koja im dodatno otežavaju svakodnevicu.
Prema istraživanju kompanije Monster, čak 80 odsto zaposlenih reklo je da je njihovo radno mesto toksično, što je značajan rast u odnosu na 64 odsto godinu ranije.
Masovni otkazi koji se saopštavaju mejlom ili putem video-poziva, sve duže radno vreme i pritisak da zaposleni budu stalno dostupni samo su neki od problema.
U pojedinim kompanijama radna nedelja sve više prelazi granice klasičnog radnog vremena, dok se od zaposlenih očekuje da budu produktivni gotovo bez prekida.
Problem nije samo u pojedincima. Na kulturu kompanije snažno utiču način upravljanja, ponašanje lidera i pravila koja organizacija postavlja.
Zato se odgovornost ne može prebaciti samo na zaposlene i njihovu sposobnost da se „nose sa stresom“. Kompanije moraju da stvaraju okruženje u kojem je moguće raditi bez stalnog osećaja pritiska i straha.
Foto: Unsplash/Vitaly Gariev
5. Zaposleni sve više biraju dobrobit umesto karijere po svaku cenu
Promene u svetu rada dovele su i do drugačijeg odnosa prema karijeri. Sve više zaposlenih počinje da preispituje ideju da je stalno napredovanje i veća plata jedino merilo profesionalnog uspeha.
Mnogi odbacuju kulturu u kojoj su prekovremeni rad, stalna zauzetost i iscrpljenost predstavljeni kao dokaz ambicije.
Generacija Z sve češće se okreće samostalnom radu i dodatnim poslovima, dok deo zaposlenih ne želi da se penje korporativnom lestvicom po svaku cenu.
Fleksibilnost je takođe postala važan kriterijum. Sve više ljudi spremno je da promeni posao ukoliko poslodavac ne dozvoljava hibridni ili rad na daljinu.
Istovremeno, kompanije sve više nude različite oblike podrške mentalnom zdravlju, uključujući terapiju i druge benefite. Raste i interesovanje za neuroinkluzivna radna mesta, kao i za stvaranje okruženja u kojem se zaposleni osećaju prihvaćeno.
Postavite OVO pitanje na razgovoru za posao i dobićete ponudu
Šta nas čeka u 2026. godini?
Promene na tržištu rada neće usporiti. Veštačka inteligencija nastaviće da menja način na koji radimo, kompanije će i dalje morati da prilagođavaju broj zaposlenih, a pitanje ravnoteže između poslovnog i privatnog života ostaje jedno od ključnih.
Za zaposlene to znači da će sposobnost prilagođavanja biti važna, ali neće biti dovoljna.
Kompanije koje žele da zadrže dobre ljude moraće da ponude više od plate i titule. Podrška, fleksibilnost, zdrava komunikacija i radno okruženje koje ne ugrožava mentalno zdravlje postaju sve važniji deo ponude poslodavca.
Posle godine u kojoj su mnogi zaposleni osetili koliko brzo posao može da se promeni, čini se da se menja i pitanje koje postavljaju kada biraju karijeru. Više nije samo „Koliko mogu da napredujem?“, već i „Da li ovde mogu dugoročno da budem dobro?“.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZLife
Foto: Unsplash/Vitaly Gariev/Getty Images
