Kada 40°C postane ekonomski problem: Evropi preti šteta od 180 milijardi evra
Ekstremne vrućine i požari mogli bi ove godine evropske ekonomije da koštaju oko 180 milijardi evra, odnosno približno jedan odsto BDP-a Evropske unije. To je gotovo jednako ukupnom privrednom rastu koji je EU očekivala tokom 2026. godine.
Prema istraživanju Triodos banke, produženi toplotni talasi koji ovog leta pogađaju veliki deo Evrope mogli bi praktično da „pojedu“ godinu ekonomskog rasta.
Procena je da će kombinovana šteta od ekstremnih temperatura i požara tokom 2026. iznositi oko 180 milijardi evra. Kako se rast privrede EU ove godine procenjuje na približno 1,1 odsto, posledice vrućina mogle bi blok da dovedu gotovo do stagnacije, prenosi Euronews.
Od poljoprivrede do struje: Vrućina pogađa gotovo sve sektore
Posledice visokih temperatura vide se na nekoliko nivoa.
Niži prinosi u poljoprivredi, slabija proizvodnja mleka i rast cena hrane mogli bi da smanje ekonomsku aktivnost za oko 0,15 odsto.
Problemi u proizvodnji električne energije predstavljaju dodatni udar. Visoke temperature ograničavaju proizvodnju nuklearnih, hidro i termoelektrana, dok istovremeno mogu da smanje efikasnost solarnih panela i povećaju veleprodajne cene struje. Ekonomski gubitak po tom osnovu procenjuje se na između 0,12 i 0,15 odsto.
Još oko 0,15 odsto gubitaka može doći zbog problema u železničkom i drumskom saobraćaju, kao i transportu rekama i drugim plovnim putevima.
Ipak, najveći i najteže merljiv problem jeste pad produktivnosti zaposlenih.
Kada temperatura raste, produktivnost pada
Produktivnost počinje da opada kada temperature pređu približno 25 do 30 stepeni Celzijusa, a najizraženije posledice osećaju radnici na otvorenom i zaposleni na fizički zahtevnim poslovima.
Ni kancelarijski rad nije imun na vrućinu.
Visoke temperature mogu da utiču na kvalitet sna, koncentraciju i kognitivne sposobnosti, što se zatim odražava i na rezultate zaposlenih.
Analiza kompanije Allianz, na koju se istraživanje poziva, procenjuje da se produktivnost smanjuje za oko tri odsto po satu rada za svaki stepen iznad 30°C, ukoliko takve temperature traju danima.
Ko navija za 40 stepeni? Biznisi kojima je toplotni talas najbolja reklama
Francuska bi mogla da pretrpi najveći udar
Najveće posledice među velikim evropskim ekonomijama mogla bi da oseti Francuska.
Triodos nije posmatrao samo koliko su određene zemlje bile tople, već i strukturu njihovih ekonomija, udeo sektora izloženih visokim temperaturama, dužinu putovanja zaposlenih do posla, rasprostranjenost klima-uređaja i stepen prilagođenosti stanovništva vrućini.
Kada se svi ti faktori spoje sa brojem ekstremno toplih dana tokom ove godine, Francuska izlazi kao najugroženija.
Procena je da bi vrućine mogle da joj oduzmu čak 1,4 procentna poena ekonomskog rasta, što bi, uz već slabe početne prognoze, moglo da odvede zemlju u pad privrede od približno 0,6 odsto.
Holandija bi mogla da izgubi oko 0,8 procentnih poena i završi godinu gotovo bez rasta.
Španija i Italija imaju veliki broj radnika koji su direktno izloženi vrućini, kao i veliki broj veoma toplih dana. Međutim, višedecenijsko prilagođavanje visokim temperaturama ublažava pojedinačne posledice.
Poljska, s druge strane, ima relativno malu zastupljenost klima-uređaja i niži nivo prilagođenosti vrućini, ali je ovog leta imala povoljnije vremenske uslove, pa se i dalje očekuje rast od oko 2,9 odsto.
Cena koja se ne vidi u BDP-u
Ekonomski pokazatelji, međutim, ne obuhvataju sve posledice ekstremnih temperatura.
Tokom samo jednog junskog toplotnog talasa u Francuskoj, Nemačkoj, Španiji i Italiji procenjeno je oko 20.400 smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinom.
Ako se približno 25.000 smrtnih slučajeva tokom leta posmatra kroz izgubljene godine života, njihov ekonomski trošak mogao bi da iznosi između 1,5 i sedam milijardi evra.
Tu su i požari.
Do prošle nedelje u Evropskoj uniji izgorelo je više od 490.000 hektara, dok je dvadesetogodišnji prosek oko 197.000 hektara, prema podacima Evropskog informacionog sistema za šumske požare. Francuska je pritom zabeležila rekordne razmere požara.
Gubitak ekosistemskih usluga na izgorelim područjima mogao bi da donese dodatni trošak između 100 miliona i 4,6 milijardi evra.
Kad temperatura dođe do 40°C, posao više nije isti: Kako se pripremiti za toplotni talas
Prilagođavanje može da ublaži štetu, ali ne i da je ukloni
Prema istraživanju, mere prilagođavanja visokim temperaturama mogle bi da smanje gubitke produktivnosti za približno 40 odsto.
To može podrazumevati bolju zaštitu zaposlenih, prilagođavanje radnog vremena, ulaganje u hlađenje objekata i infrastrukture i druga rešenja namenjena sve toplijoj klimi.
Ipak, autori analize upozoravaju da adaptacija sama po sebi nije dovoljna.
Njihova procena je zasnovana na konzervativnim pretpostavkama, što znači da bi stvarna ekonomska šteta mogla biti i veća.
Ekstremna vrućina tako sve manje predstavlja samo meteorološki problem. Ona postaje direktan ekonomski faktor koji utiče na proizvodnju, cene hrane i energije, transport, zdravlje zaposlenih i, na kraju, privredni rast čitavih zemalja.
Izvor: BIZLife
Foto: Unsplash/ Ibrahim Boran
