Kako i zašto skuplja nafta „diktira“ cene hrane u Evropi?
Kriza na Bliskom istoku više nije samo vest iz spoljnopolitičke rubrike, ona polako, ali sigurno, „ulazi“ i u naše markete. Dok cena sirove nafte tipa Brent sve češće probija granicu od 100 dolara, ekonomisti upozoravaju da se energetska kriza direktno preliva na cene hrane, a Evropa je prva na udaru.
Evo kako se ovaj „savršeni olujni oblak“ formira iznad evropskih trpeza kroz tri ključna kanala.
1. Dizel kao „tihi ubica“ cena
Bliski istok je u 2025. godini obezbeđivao čak 20% dizela za Evropu. Kako cene goriva rastu zbog nesigurnosti u Ormuskom tesnacu, troškovi transporta skaču u celom lancu snabdevanja. Svaki litar mleka ili kilogram brašna koji stigne do police marketa sada sa sobom nosi i veću cenu logistike.
Panika u vazduhu: Privatni čarter letovi poskupeli i do 150 odsto
2. Đubrivo postaje luksuz
Evropska poljoprivreda direktno zavisi od prirodnog gasa, koji je neophodan za proizvodnju azotnih đubriva. Cene gasa su u prvim nedeljama krize skočile za 50-75%.
Posledica: Poljoprivrednici štede na đubrivu, što znači manji prinos useva kasnije u 2026. godini. Manje žitarica na tržištu automatski znači veće cene hleba i mesa u mesecima koji dolaze.
3. Zamka biogoriva
Kada nafta poskupi, raste potražnja za biogorivom (etanolom i biodizelom). To stvara opasan krug: usevi poput kukuruza i soje, umesto u ishranu, idu u rezervoare automobila. Manje hrane na tržištu = skuplja hrana u prodavnicama.
Ko je najviše ugrožen?
Stručnjaci za Euronews Business ističu da će efekat najviše osetiti zemlje sa velikim transportnim čvorištima i razvijenom poljoprivredom:
- Holandija i Belgija: Kao najveći logistički centri (Roterdam i Antverpen), direktno su zavisni od uvoza energenata sa Bliskog istoka.
- Nemačka i Francuska: Najveći potrošači dizela u poljoprivredi i industriji.
- Turska i Balkan: Turska je već „autsajder“ sa inflacijom hrane preko 30%, dok se na ostatku kontinenta očekuje rast od prosečnih 3-7% do kraja godine.
Kada ćemo osetiti pun udar?
Dobra vest (ako se tako može nazvati) jeste da postoji vremenski zaostatak. Većina evropskih poljoprivrednika je već obezbedila đubrivo za prolećnu setvu. Međutim, pravi talas poskupljenja očekuje se od jeseni 2026., kada na red dođu plodovi sa njiva koje su ove godine „štedele“ na energentima.
Iako su SAD donekle zaštićene svojom proizvodnjom nafte, Evropa ostaje ranjiva. Za prosečnog potrošača to znači samo jedno, stabilizacija cena hrane koju smo videli početkom godine bila je samo kratko zatišje pred novu buru.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZLife/K. J.
Foto: Freepik
