Ovogodišnje olimpijske medalje vrede više nego ikada
Sportisti koji se ovog meseca budu peli na pobedničko postolje na Zimskim olimpijskim igrama u Italiji dobiće najskuplje medalje u istoriji Igara, zahvaljujući ogromnom rastu cena plemenitih metala.
Više od 700 zlatnih, srebrnih i bronzanih medalja biće uručeno najboljim sportistima sveta u zimskim disciplinama, od skijanja i hokeja na ledu do umetničkog klizanja i karlinga.
I dok je sentimentalna vrednost neprocenjiva, u čistim finansijskim okvirima ove medalje biće vrednije nego ikada ranije. Od Olimpijskih igara u Parizu u julu 2024. godine, cene zlata i srebra skočile su za oko 107% i 200%, prema podacima FactSet-a.
Ovi impresivni dobici znače da, samo na osnovu vrednosti metala, zlatne medalje sada vrede oko 2.300 dolara, više nego duplo u odnosu na vrednost tokom Olimpijade u Parizu. Srebrne medalje za drugo mesto vrede skoro 1.400 dolara, što je tri puta više nego pre dve godine.
Potražnja malih investitora delimično je podstakla rast cene srebra. Cena zlata porasla je nakon što su velike centralne banke povećale svoje rezerve, a investitori pohrlili da kupe ovu tradicionalnu „sigurnu luku“ usled globalnih političkih previranja.
Zašto olimpijci grizu medalje? Ne, ne proveravaju kvalitet zlata
Vrednije od svoje težine u zlatu
Pobednici će dobiti medalje izrađene od recikliranog metala, koje proizvode Italijanska državna kovnica novca i Poligrafski institut. Ali nije sve što sija zapravo zlato.
U zlatnoj medalji, samo šest grama od ukupno 506 grama čini čisto zlato. Ostatak je napravljen od srebra. Bronzane medalje su od bakra i, sa težinom od 420 grama vrede svega oko 5,60 dolara po komadu, prema podacima organizatora događaja.
Zlatne olimpijske medalje nisu izrađivane od čistog zlata još od Olimpijskih igara u Stokholmu 1912. godine, navodi londonska aukcijska kuća Baldwin’s. Vrednost tih medalja, koje su težile svega 26 grama, tada bi bila manja od 20 dolara, prema tadašnjoj ceni zlata. Kada se ta vrednost prilagodi američkoj inflaciji, danas bi iznosila oko 530 dolara.
Međutim, kao kolekcionarski predmeti, olimpijske medalje mogu da se prodaju za daleko više od svoje materijalne vrednosti, kaže Dominik Čorni (Dominic Chorney), šef odeljenja za antički novac u Baldwin’s-u.
Godine 2015. Baldwin’s je prodao zlatnu medalju sa Olimpijskih igara u Stokholmu 1912. za 19.000 funti (26.000 dolara), rekao je Čorni za CNN. Sledeće godine, aukcionari su prodali bronzanu medalju za učesnike Olimpijskih igara u Antverpenu 1920. za 640 funti (875 dolara).
Ta medalja nije imala „nikakvu unutrašnju vrednost“, ali je bila poželjna jednostavno zato što je povezana sa najpoznatijim sportskim događajem na svetu, dodao je Čorni. Ipak, većina olimpijskih medalja nikada neće završiti na prodaji.
„Relativno mali broj olimpijaca prodaje svoje medalje, jer ih čuvaju kao dragocenu uspomenu“, rekao je.
Uprkos velikim oscilacijama u poslednjim danima, cene zlata i srebra mogle bi dodatno da povećaju finansijsku vrednost olimpijskih medalja. Potražnja za plemenitim metalima verovatno će ostati snažna zbog kontinuirane geopolitičke neizvesnosti i rastućih nivoa državnog duga, smatra Ole Hansen, šef strategije za robna tržišta u Saxo Bank.
„Zamišljam da će zlatne i srebrne medalje na sledećim Letnjim olimpijskim igrama (2028) biti još skuplje nego što su sada na Zimskim olimpijskim igrama“, rekao je.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZLife
Foto: Freepik
