Kako se menja način edukacije zaposlenih – od klasičnih obuka do online kurseva

Kako danas izgleda učenje u kompanijama u Srbiji, koje obuke poslodavci najčešće organizuju i koje veštine smatraju ključnim za razvoj zaposlenih – pitanja su na koja su Infostud i Krojačeva škola pokušali da daju odgovor kroz zajedničko istraživanje sprovedeno tokom novembra 2025. godine.

Online učenje postaje deo svakodnevice, posebno u manjim firmama

Istraživanje pokazuje da se kompanije i dalje u velikoj meri oslanjaju na interne obuke i treninge eksternih predavača, ali da online učenje zauzima sve važnije mesto u razvoju zaposlenih. Oko polovine manjih kompanija koristi eksterne online kurseve, pre svega zbog fleksibilnosti i lakše organizacije, dok se taj udeo smanjuje kako organizacije rastu. U većim sistemima češće se primenjuju formalizovani programi razvoja i kombinacija različitih oblika učenja, što odražava složeniju strukturu i veće timove.

U obuke je uključeno oko polovine zaposlenih

Kada je reč o učešću zaposlenih u učenju, kompanije navode da je tokom prethodne godine između 40 i 50 odsto zaposlenih prošlo neki vid usavršavanja – bilo uživo, online ili kroz konferencije.
Online kursevi imaju nešto manji doseg, što ukazuje na izazove u motivaciji zaposlenih da ovakve formate koriste redovno, ali i na to da kompanije i dalje traže pravi balans između digitalnog i klasičnog učenja.

Koje su veštine danas najvažnije?

Na pitanje koje oblasti razvoja smatraju prioritetnim, poslodavci najčešće izdvajaju komunikaciju i druge soft skills veštine, zatim tehnička znanja i veštine specifične za industriju, kao i prodaju i pregovaranje. Među velikim kompanijama dodatno se ističe značaj liderstva i menadžmenta.

Ovi podaci prate šire promene na tržištu rada, dok su komunikacija i saradnja i dalje osnova svakog tima, sve je izraženija potreba za znanjima koja su direktno primenljiva u svakodnevnom radu.

Fer plata i dobri međuljudski odnosi presudni za izbor poslodavca

Gde tržište obuka najviše „škripi“?

Učesnici istraživanja ukazuju na to da na tržištu i dalje nema dovoljno kvalitetnih i praktičnih programa iz oblasti AI i digitalnih veština, prodaje i komunikacije, kao ni naprednih menadžerskih znanja. Posebno se ističe nedostatak tehničkih obuka prilagođenih konkretnim industrijama i realnim radnim situacijama.

Pod industrijskim obukama najčešće se podrazumevaju treninzi vezani za proizvodnju, trgovinu, logistiku, IT i druge sektore u kojima su potrebna specifična, operativna znanja. Ovi nalazi ukazuju na rastuću potrebu za obukama koje ne ostaju na teoriji, već omogućavaju zaposlenima da novo znanje odmah primene u praksi.

Koliko se koriste digitalne platforme za učenje?

Iako LMS platforme danas predstavljaju važan alat za upravljanje učenjem, istraživanje pokazuje da ih koristi oko trećine većih kompanija, dok su u manjim firmama i dalje znatno ređe zastupljene. Tamo gde se koriste, najčešće služe za dodeljivanje obaveznih kurseva i praćenje napretka zaposlenih, dok sama odluka o uvođenju platforme najčešće zavisi od veličine organizacije i nivoa razvijenosti internih procesa.

Male firme kao tihi nosioci promena

Iako se često podrazumeva da najveća ulaganja u razvoj dolaze iz velikih sistema, podaci pokazuju da male kompanije imaju značajan potencijal. One brže uvode nove oblike učenja, češće koriste online kurseve i lakše uključuju zaposlene u obuke, upravo zbog jednostavnijih struktura i manjeg broja procedura.

Sa druge strane, velike kompanije pokazuju veću otvorenost ka testiranju novih platformi i razvoju složenijih programa, posebno u oblasti menadžmenta i liderstva, što ih čini važnim akterima u razvoju savremenih modela učenja.

Izvor: BIZLife

Foto: Freepik