Kako bi poskupljenje goriva promenilo tržište polovnjaka?

Dok je stanje na tržištu energenata i dalje neizvesno, jedno od pitanja koje se nameće jeste kako bi eventualni rast cena goriva mogao da se odrazi na tržište polovnih automobila u Srbiji. Da li bi kupci i dalje birali dizelaše ili bi se okrenuli manjim i ekonomičnijim benzincima? Da li bi možda čak počeli i da razmišljaju o alternativnim pogonima? Kako bi se snabdevenost, potražnja i cene polovnjaka kretale u takvoj situaciji, pokušao je da sagleda portal Polovni automobili kroz istraživanje u kome je učestvovalo više od 8.000 vozača i gotovo stotinu profesionalnih prodavaca vozila. Rezultati jasno pokazuju da bi kupci ozbiljno razmatrali promenu navika, dok bi prodavci očekivali usporavanje prodaje.

Cene polovnih automobila su već duži vremenski period u porastu i nisu direktno vezane za situaciju oko sankcija Naftnoj industriji Srbije. Primera radi, u septembru ove godine prosečne cene svih oglašenih polovnih vozila na sajtu starosti od 11 do 15 godina (kategorija vozila koja su najprodavanija) više su za 3% u odnosu na isti period prošle godine. Razlozi za nastavak ovog trenda leže u cenama vozila u inostranstvu, troškovima transporta i uvoza…

Kupci i prodavci imaju različita očekivanja

Na osnovu navedenog, realna je mogućnost da u slučaju eventualnog većeg poskupljenja goriva polovnjacima takođe dodatno skoči cena. Međutim, sudeći prema rezultatima ankete, većina posetilaca sajta Polovni automobili ne vezuje direktno eventualno poskupljenje goriva sa cenom polovnih vozila. Konkretno, preko 56% od oko 8.000 korisnika, odnosno potencijalnih kupaca smatra da polovni automobili ne bi poskupeli u slučaju naglog skoka cena benzina i dizela, dok je još 20% njih neodlučno. Prodavci, međutim, ovakav scenario posmatraju potpuno drugačije – preko 64% ispitanika smatra da bi više cene goriva uticale i na rast cena vozila.

Građani bi vozili manje

Šta bi u ovakvom razvoju događaja bila prva odluka kupaca? Na konkretno pitanje šta bi prvo uradili ako gorivo poskupi, četiri od 10 vozača (oko 40%) kaže da bi jednostavno smanjili broj pređenih kilometara. Jedan od sedam bi pokušao da kupi ekonomičniji automobil, dok bi svaki peti prešao na alternativni prevoz, poput bicikla, trotineta ili bi jednostavno koristili javni prevoz.

Malo ko bi odmah menjao automobil

Zanimljivo, čak 41% ispitanika tvrdi da rast cene goriva ne bi imao nikakav uticaj na njihovu odluku o kupovini ili prodaji automobila. Oko 30% od oko 8.000 korisnika sajta Polovni automobili koji su učestvovali u anketi navelo je da bi u slučaju skoka cene goriva odložilo kupovinu, dok se 11% anketiranih izjasnilo da bi u takvom razvoju događaja brže prodali sadašnji auto. Dobar deo ispitanika (30%) navodi, ipak da bi odložio kupovinu.

Manja potrošnja – primarna opcija

Interesantni su i podaci istraživanja koji se odnose na tipove automobila kojima bi se kupci okrenuli u slučaju naglog skoka cena goriva. Ako bi birali ekonomičniji automobil, 30% vozača izabralo bi benzinac sa manjom potrošnjom, 23% dizel, a 18% hibrid. Tek 7% učesnika ankete bi prešlo na električni automobil, što pokazuje da su električna vozila i dalje daleko od masovne kupovine u Srbiji.

Trgovci očekuju manju potražnju

Rezultati ankete sprovedene među profesionalnim trgovcima polovnih automobila pokazuju da je tržište već sada pod pritiskom neizvesnosti. Čak 65% trgovaca veruje da bi rast cene goriva doveo do pada prodaje, dok 30% očekuje stabilnost i svega 5% potencijalni rast. Takođe i prodavci mahom očekuju (57% učesnika ankete) da bi u slučaju skoka cena goriva kupci pre tražili automobile sa manjom potrošnjom, dok bi četvrtina birala jednostavno – jeftinija vozila, bez obzira na tip pogona.

Kakva su očekivanja od države?

Rezultati istraživanja sajta Polovni automobili pokazuju da su i vozači i prodavci svesni da bi eventualni poremećaji na tržištu energenata mogli da utiču i na tržište automobila i to ne nužno kroz nagle skokove cena, već kroz promenu navika i sporiji ritam prodaje. U tom smislu, tržište polovnih automobila u Srbiji pokazuje ono što ga godinama karakteriše: otpornost, ali i stalnu prilagodljivost novim okolnostima.

Ono što je takođe evidentno, vozači su saglasni u očekivanjima prema državi: više od 78% ispitanika smatra da bi u slučaju značajnog rasta cena goriva, država trebalo da reaguje smanjenjem akciza, dok 11% njih veruje da bi trebalo povećati subvencije za kupovinu električnih vozila ili vratiti podsticaje za kupovinu hibrida.Samo mali procenat zagovara subvencije za hibridna i električna vozila, što je i očekivano s obzirom na to da su električna vozila i dalje cenovno daleko od prosečnog kupca u našoj zemlji, a da hibridi i dalje nisu zastupljeni u većoj meri u prodaji polovnjaka, za razliku od tržišta novih vozila.

Izvor: BIZLife

Foto: Pixabay