Kako je praznoverje pretvorilo albino crnce u plen bogataša

18/10/2025 | 13:00

Svetla koža, a crna sudbina: Kako je praznoverje pretvorilo albino crnce u plen bogataša

U delovima Afrike, biti rođen sa svetlom kožom znači živeti u senci straha. Osobe sa albinizmom u zemljama poput Zambije i Tanzanije svakodnevno se suočavaju sa pretnjama koje bi mnogima delovale nezamislivo, strahom da će ih neko oteti, ubiti, ili prodati zbog sujeverja koje i dalje preživljava u 21. veku.

U pojedinim zajednicama, vračevi i nadrilekari tvrde da delovi tela osoba sa albinizmom donose sreću, bogatstvo ili političku moć. Njihove kosti, kosa i krv koriste se u ritualima, a ljudski život postaje predmet trgovine. Cena takvih “delova tela” na crnom tržištu dostiže i do 80.000 evra. Prema podacima Ujedinjenih nacija, samo u Tanzaniji od 2000. godine ubijeno je najmanje 80 ljudi sa albinizmom.

„Živimo u strahu ne zbog svoje kože, već zbog neznanja i praznoverja oko nas“, poručili su svojevremeno iz Alijanse za albinizam Zambije (ZAA). Njihovi članovi upozoravaju da su nasilje, diskriminacija i izolacija postali deo svakodnevice, a najteže je onima koji žive u ruralnim oblastima, gde mitovi o „magičnoj moći“ albino tela još uvek imaju težinu.

Crni i albino ljudi

Mnogi od njih žive skrivajući se. Deca ne idu u školu jer ih roditelji štite od pogleda i reči okoline, a odrasli često ne mogu da pronađu posao. Oni koji se usude da govore javno, kao tanzanijski muzičar Ras Siks, koriste svoj glas da razbiju tišinu i predrasude. “Ne bojiš se tame – bojiš se ljudi,” kaže on. “Mi ne umiremo samo od bolesti, već od toga što nas neko posmatra kao predmet, ne kao čoveka.”

U Tanzaniji, strah ima više lica. Ljudi sa albinizmom beže od vračeva koji ih love, ali i od sunca koje im gori kožu i ubija ih sporo, svakog dana. U Zambiji, pak, bore se protiv sistemske nevidljivosti, retko imaju pristup zdravstvenoj zaštiti, a još ređe pravdi.

Generalni sekretar ZAA, Prajs Čibve, upozorava da osobe sa albinizmom svakodnevno doživljavaju poniženja, siromaštvo i nasilje: „Oni koji veruju u čuda vračeva nanose najviše bola. Potrebna nam je zaštita, ali i obrazovanje jer neznanje ubija.“

Zbog svega toga, u regionu nastaju inicijative koje pokušavaju da pruže makar osnovnu sigurnost, ali čak i takva pomoć ne može uvek da pobedi strah.

Mnogi i dalje kriju svoju decu. Grobovi preminulih osoba sa albinizmom moraju da se čuvaju, jer postoji rizik da budu oskrnavljeni, tela bivaju iskopavana, delovi prodavani. To je stvarnost koja traje decenijama, dok se vlade bore da donesu zakone koji će je zaustaviti.

Ipak, iz tame povremeno zasija svetlost – ona koju ljudi sa albinizmom nose u sebi. Uprkos svemu, stvaraju muziku, školuju se, grade porodice i zahtevaju da budu vidljivi. Njihova borba nije samo borba za opstanak, već za pravo da postoje bez straha.

U svetu u kojem je svetlost simbol života, u Africi postoje oni kojima upravo ta svetlost donosi smrt. A ipak, oni ne prestaju da veruju da će jednog dana moći da stoje na suncu – slobodni.