Bojana Bjeličić, direktor poreskog odeljenja, PWC

• Šta najviše cenite kod suvozača u poslovnom, a šta kod suvozača u privatnom životu?

Poverenje i podršku. Smatram da su, i u poslovnom i u privatnom životu, iskren i transparentan odnos jedino pravo rešenje za vožnju na duže staze.

• Koliko se često usudite da „vozite bez ruku” (preduzimate relativno riskantne poteze)?

Retko. Ne spadam u tipove ličnosti koji donose brze i riskantne odluke. Trudim se da unapred sagledam put kojim idem, pokušam da vidim prepreke i izazove. Kada se pojave iznenađenja, rešavam ih pre nego što „podignem ruke sa volana”.

• Da li vam je u karijeri (ali i u privatnom životu) važnija brzina ili pouzdanost?

Pouzdanost mi je uvek na prvom mestu. Smatram da se nijedan odnos, ni u privatnom ni u poslovnom životu, ne može definisati, graditi i razvijati bez sigurnosti u sebe i ljude sa kojima sarađujete.

• Koliko je u poslu važno imati iskusne ljude u „pit-stopu”?

Neprocenjivo. Mislim da ni dobar menadžer ni dobar vozač ne mogu stići na cilj bez dobrog tima oko sebe.

Uspeh menadžera zasniva se na uspehu tima i kvalitetu i iskustvu ljudi sa kojima radi. Za dobar timski rad neophodna je potpuna međusobna kooperacija svih članova tima.

• Šta je to što je zajedničko dobrom vozaču i dobrom menadžeru?

Fokus, brza reakcija i sposobnost predviđanja i odlučivanja. Dobrog vozača možete prepoznati – ne po tome što će istovremeno voziti i pisati SMS – nego po tome što će izbegavati takav tip ponašanja. Tokom vožnje dobar vozač se maksimalno fokusira na vožnju i ne želi da ga iko odvrati od toga. Dobar menadžer ima konkretan i fokusiran plan. Dobar vozač i dobar menadžer ne dopuštaju situacije u kojima bi se njihova sposobnost koncentracije i brzina reakcije i donošenja odluka mogle smanjiti.

Izvor: BIZLife Magazin