5 načina na koji lideri nesvesno sabotiraju sopstveni uspeh
Većina nas misli da su lideri oni pametni ljudi koji ne mogu da pogreše i koji će automatski biti uspešni u budućnosti.
U našim umovima je uobičajena zabluda da lideri ne mogu učiniti ništa loše, ali to uopšte nije slučaj. Pošteno je reći da su lideri generalno pametni ljudi koji imaju prednost u odnosu na druge, ali ne donose uvek sve ispravne odluke. Istina je da lideri, koji su obično prirodno inteligentni, takođe donose loše odluke kao i svi drugi s vremena na vreme. U nastavku se nalaze pet nesvesnih načina na koje lideri sabotiraju svoj uspeh.
1. Oni su perfekcionisti i previše misle
Lideri sabotiraju svoj uspeh težnjom ka savršenstvu i preteranim razmišljanjem. Žele da sve bude savršeno. Takođe, mnogi lideri od početka imaju na umu da ako žele da budu uspešni ili žele da ostanu na vrhu, moraju da budu savršeni.
Sada, iako je donekle tačno da morate biti bolji od proseka da biste ostali na vrhu, ponekad lideri preuzmu previše i na kraju sabotiraju svoj uspeh. Takođe mogu osetiti pritisak da stvore čuda kako bi održali svoje poslovanje dinamičnim. Ovo samoočekivanje dovodi do napetosti u odnosima sa ljudima zbog njihovog „superiornog“ stava. Često se ne prilagođavaju verbalnim i neverbalnim signalima koje im drugi daju kako bi ukazali na to da se ne osećaju poštovano.
2. Misle da sve znaju
Jedna od najgorih stvari koje čovek može da pomisli je da sve zna. Ovo igra ogromnu ulogu u tome zašto mnogi lideri ne uspevaju, jer razvijaju način razmišljanja koji najbolje poznaju i ne mogu se ni u čemu ispraviti. Kada osoba počne da razmišlja na taj način, ona prestaje da uči i razvija nove veštine koje bi mu pomogle u budućnosti, ali i da evoluiraju u još bolju osobu.
Lako im je da se zaglave na putu, a vremenom zarđaju i zaostaju za novim razvojem u svojoj oblasti. S druge strane, kada lideri misle da sve znaju, mogu prestati da rade na sebi i postanu lenji. Lideri koji ne uspeju dalje da razviju svoje veštine na kraju će zaostati za drugima koji su u početku bili manje talentovani, ali su proveli više vremena da se razvijaju.
3. Prestaju da rizikuju
Kada lideri dođu do određene tačke u svom životu, mnogi od njih prestaju da rizikuju. Oni mogu verovati da zato što ono što su uvek radili dobro funkcioniše, nema potrebe da menjaju stvari. Zbog toga ostaju zaglavljeni na istoj tački i ne rastu. Uvek čujemo da veći rizik znači veću nagradu — lideri moraju to zapamtiti ako žele da vide dugoročan uspeh.
4. Ne uključuju zaposlene u donošenje odluka
Jedna od najvećih mana koja se vidi kod lidera je nepoverenje u svoje zaposlene i neuključivanje zaposlenih u njihov proces donošenja odluka. Ovo je jedna od najgorih stvari koje lider može da uradi, jer kada uključite zaposlene u proces donošenja odluka, oni dele mnogo različitih ideja kroz koje možete doneti bolje odluke. Opet, mnogi lideri imaju jak ego i ne veruju da im treba tuđi doprinos, posebno od svojih zaposlenih. Ovo preterano samopouzdanje zapravo može biti prepreka za njih i za kompaniju u celini.
5. Osećaju da imaju pravo
Oni koji misle da zaslužuju posebne privilegije i tretman često već imaju značajnu prednost, bilo da je u pitanju inteligencija, bogatstvo ili društveni status. Ljudi sa pravom imaju tendenciju da sede i čekaju da im dođe uspeh umesto da ulažu naporan rad koji je potreban da bi do toga stigli. Imaju ovakav način razmišljanja da zato što su lideri zaslužuju uspeh i ne moraju da ulažu mnogo truda da bi postigli taj uspeh – i na kraju ga sabotiraju.
Izvor: BIZLife
Foto: Pixabay/Unsplash