Na finansijskom tržištu je važno uravnotežiti rizik i prinos. Rizik se smanjuje, između ostalih metoda, diversifikacijom. Portfolio se formira tako da na pojedine instrumente određeni rizici različito utiču – na primer, instrumenti su vezani za različite industrijske grane. Takođe, mogu se kupovati i prodavati instrumenti koji su vezani za grupu finansijskih instrumenata ili za tržišne indekse.

Investicioni fondovi različitih vrsta su i nastali kao odgovor na potrebe malih investitora (tj. individualnih investitora), koji ulaganjem u fondove, odnosno u investicione jedinice fondova, očekuju stabilne prinose, s obzirom na to da fondovi kao institucionalni investitori imaju kapacitete da profesionalno procenjuju najbolje načine investiranja i zaštite od rizika. Individualni investitori smanjuju rizike investiranja takvim kolektivnim investiranjem.

Specifičan UCITS fond je „Exchange-Traded Fund” (berzanski fond), poznat pod skraćenicom ETF. Ovo je novija vrsta fonda, čiji je finansijski proizvod kreiran za individualne investitore. ETF kombinuje pozitivne karakteristike jedinice fonda i akcija u jednom instrumentu. ETF čini korpa hartija od vrednosti ili druge imovine koja se kupuje ili prodaje preko brokerske kuće ili ovlašćene banke na berzi (najviše se trguje na američkim berzama). Procenjuje se da je u 2022. godini oko 3000 ETF proizvoda, u vrednosti od 6,64 triliona dolara, bilo predmet trgovine na američkim berzama.

Pojednostavljeno,

ETF provajder analizira akcije, obveznice, robu, valutu, indekse i kreira njihovu korpu, koja će pratiti kretanje performansi te bazične imovine, sa posebnim tikerom (šifrom na tržištu). Investitori mogu kupiti udeo u korpi, isto kao što kupuju akcije kompanije, a trgovanje se obavlja dnevno preko berze.

U zavisnosti od toga šta sadrži „korpa”, možemo reći da postoji nekoliko vrsta ETF-ova: indeksni ETF – vezani za određeni indeks (na primer S&P 500 ili NASDAQ); ETF sa fiksnim prihodom – vezani za obveznice (za sve vrste koje su dostupne); ETF stranog tržišta – u odnosu na američko, kao što su oni koji su vezani za japanski Nikkei indeks ili Hang Seng indeks; inverzni ETF – dizajniran da pravi prihod od pada povezanog tržišta; i drugi.

Na primer, sa jednim ETF-om investicija može imati raspon od 1600 kompanija širom sveta.

ETF se kupuje i prodaje kao bilo koja akcija kompanije na berzi tokom trgovanja na berzi. Za razliku od akcija kompanije, broj akcija ETF-a se dnevno menja, zbog kontinuiranog kreiranja novih akcija i otkupa postojećih akcija. Sposobnost ETF-a da izdaje i otkupljuje akcije na stalnoj osnovi održava njihovu tržišnu cenu u skladu sa bazičnim hartijama od vrednosti. Važnu ulogu u održavanju likvidnosti ETF-a, ipak, imaju institucionalni investitori koji trguju velikim blokovima akcija (creation units) ETF-a koji se mogu zameniti za bazičnu imovinu. Njima je na raspolaganju i arbitražni mehanizam kojim se cena ETF-a vraća na nivo vrednosti bazične imovine.

BErza, ulaganje u ETF

Prednosti ETF-ova, osim disperzije rizika (ne samo vertikalno, po vrstama – akcije, obveznice, roba, indeksi – već i horizontalno, na primer, kroz industrijske grane) jesu jednostavno trgovanje, jer se njima trguje u toku celog trgovačkog dana, transparentnost, većina ETF-ova dnevno objavljuje podatke, sama tehnika trgovanja je vrlo slična akcijama, jer se mogu dati nalozi različitih vrsta (sa limitom, stop-loss nalozi i drugi).

Negativni aspekti se mogu smanjiti. Naime, neki ETF-ovi nemaju veliku likvidnost, tako da bi trebalo odabrati one koji imaju veću likvidnost. Troškovi trgovanja mogu biti veći nego kad se ulaže preko fondova, tako da i o tome treba voditi računa i dobiti detaljne informacije od brokera. Vreme namirenja može biti duže od uobičajenog, te i taj faktor treba uključiti prilikom razmatranja ulaganja u ETF.

U današnje, turbulentno i prilično neizvesno vreme, interesantni su inverzni ETF-ovi, s tim što je preporuka iskusnih učesnika na tržištu da se vrlo oprezno trguje ovom vrstom ETF-a. Neki ih koriste kao „hedž” za pad cena na drugim pozicijama – ako jedna pozicija pada, druga raste – i time se ograničavaju (capping) potencijalni gubici.