Romantična legenda o Herceg Novom, gradu sunca sa markantnom tvrđavom, izgradnjom ovog luksuznog rizorta dobija „bondovsku” notu: šarm i otmenost.

Od aerodroma u Tivtu do rizorta Portonovi ima pola sata vožnje kolima; ako je gužva na magistrali, onda i malo „jače”, taman da otvorim priču sa vozačem. Čeka me u beloj lanenoj košulji dugih rukava i teget pantalonama, drži tamnozelenu tablu, na kojoj je zlatnim slovima ispisan elegantni logo „Portonovi”. Možda je tu i malo bronze. Vizual asocira na Vimbldon (čitaj: otmeno, gospodski, elegantno).

Ulazim u crnu Škodinu limuzinu. Vozač je zadovoljan, ili ume da ostavi takav utisak, mada verujem da se zadovoljstvo ne lažira. Firma ga uvažava, ugovori su afirmativni. Detalji detektuju profesionalizam. Još uvek nisam stigao, ali jasno mi je da stižem na „profi” mesto.

Laganom vožnjom dolazimo do trajekta, koji – ako mene pitate – služi tome da otvori vrata mora, spoji čoveka s plavetnilom, osveži pre osveženja. Vole ga i gosti Portonovog. „Ume da im bude neobično jer je mali i vožnja je kratka”, priča vozač. Postoji priča da bi se na ovom potezu mogao izgraditi podvodni most, jer bi onaj iznad vode verovatno narušio izgled Boke. Shvatam da sam u Boki. Ole!

S broda nastavljamo ka Herceg Novom, ali pre grada skrećemo ulevo, ka moru. To nam treba. Na mestu nekadašnje vojne kasarne, od 2012. godine počinje izgradnja Portonovog.

Prolazim pored velikih jarbola „Portonovi” i impozantnih „platinastih” slova s istim ispisom. U pozadini vidim nekoliko jahti na čvorovima, nekolicinu na pučini – ne previše, ne premalo. Kamen i vegetacija su u ravnoteži. Ovo je lepo upakovano naselje – prvi utisak. Tek što je prošlo podne, mirno je. Idem na ček-in, pružam ruku vozaču, bilo mi je zadovoljstvo. „Živ bio, baka!”

Portonovi je postavljen malo drugačije u odnosu na klasičnu hotelsku priču. Kada kažem „drugačije”, mislim intimnije: sprovode me u sobu koja je kao vila, sa kuhinjom, dozvoljeno je kuvanje, kao kod svoje kuće.

„Želja nam je da se gosti osećaju potpuno rasterećeno i da smo im uvek na usluzi. Da steknu poverenje kako u svakom momentu mogu kontaktirati sa nama za bilo šta”, govore mi. Zapažam nenametljive tonove – braon dominira, a vrata koja gledaju na bazen iste su one boje kao tabla koju je na aerodromu držao vozač – otmena „vimbldonska”.

Soba u prizemlju sa pogledom

Soba mi je drugo ime za svetlost. Više od 250 stepeni otvorenog pogleda. U redu, pogledaću posle, u 13 imam ručak.

Restoran Square Portonovi u Portonovi marini. „Počeli smo sa radom pre nešto više od mesec dana”, kaže konobar, prijatan, demonstrira iskusne ugostiteljske manire.

Da se odmah razumemo – sve što sam u Portonovom pojeo, počevši ovde, u Square-u, pa nadalje, tokom dva dana boravka, izgledom je bilo za Instagram stori, ukusom za premijum BBC-jeve dokumentarce posvećene putovanjima, ugostiteljstvu i hedonizmu. Nisam fotkao za stori, ali sam degustirao za iskustvo.

„Za predjelo predlažem našu novu salatu sa hobotnicom, grilovanim čerijem i čilijem. Može?” Naravno da može. Sedim tik prekoputa marine. Pogled puca ka Lovćenu. „Prelepo je u martu, kada krene lepo vreme, stojite pored vode u marini, a prekoputa se vidi sneg na planini”, kaže konobar. Prija mi deep house ton sa boose zvučnika u bašti, kao da sam poručio numeru Caminando. Glavno jelo je brancin sa karfiolom, desert puding od ruže.

Restoran Square, Portonovi

Posmatram trgić i vidim da su logotipi brendova u negativu, zatim šetam po naselju. Jedina zgrada koja je pretekla iz doba kasarne pretvorena je u internacionalni vrtić. Deci je posvećeno dosta toga u rizortu Portonovi, zbog čega je dobar za porodice. Veliki parkovi i igrališta. Najmlađima je dozvoljeno da se šetkaju po fontanicama, što oberučke prihvataju. Da ne kažem obenoške. Rashlađuju se. Pridružujem se, taman kao uvertira za bazen.

Vile imaju svoje bazene. Ovaj moj je po podne u hladovini, taman da svarim brancin i ruže, jer me očekuje večera u restoranu Tapasake – premijum restoranu japanske kuhinje.

Nalazim se s Adrijanom Husić, rukovoditeljkom sektora za marketing i komunikacije rizorta Portonovi. Poslužuju nam koktel sa listom banane, govorim da nisam alergičan ni na jedan sastojak i krećemo sa tri različite vrste edamame: obični, slani i ljuti.

Vile sa bazenom

Tapasake je instaliran u okviru ekskluzivnog hotela One&Only, okrenut ka Bokokotorskom zalivu, ispresecan bazenom, optočen kabanama – kućicama koje iznajmljuju gosti najviše kategorije. Na stolu nam nije suši, već različite varijacije japanskih zalogaja. To je hrana za ples. Podiže i tera na đuskanje – spavanje nije opcija. Desert je panakota sa mačom. Na pola zalogaja vidim da iza drvenog tamnobraon stuba sedi Novak Đoković. Ovde trenira, ovde jede, ovde se odmara. Kapa dole za šampiona! Spuštam zavesu na prvi dan u Portonovom.

Ujutro, pre doručka u restoranu Perla Square Portonovi, čekiram fitnes studio. Nov kao novorođenče. Zatičem nekoliko Britanaca koji vežbaju na modernim fitnes spravama sa ekranima. Nekolicinu njih video sam i juče kako džogiraju ulicama Portonovog, domaći su. Još jedna potvrda da je ovaj rizort naselje u kom gosti bez poteškoća mogu da praktikuju svoje navike, otvoreni za sticanje novih iskustava.

Perla Square Portonovi, mesto za doručak, sugeriše na pariski bistro. Zeleno-beli jastuci na stolicama, zeleno drvo, miriše na kafu i kroasane.

Ne bi se moglo naslutiti da se tu negde krije švedski sto, ali to je – sada već i definitivno – zaštitni znak i mantra Portonovog: ima sve što treba, ali „ne zveči”, tu je, nađeš i uživaš, ali te ne napada. Stokholm u Parizu, može.

Marina, pogled

Njeguški pršut zalivam svežim sokom od pomorandže i ristretom, pa krećem u obilazak predsedničkog apartmana. Samo što je skockan. Njega, kao i ostale vile, moguće je iznajmiti na dan. Vile je moguće i kupiti, pa iznajmljivati. Takoreći – sve može.

Predsednički apartman u Portonovom ne bih komentarisao, možete da zamislite koliko je ekskluzivan na jednom ovakvom mestu, kao što ne bih komentarisao ni svoju narednu odrednicu – hotel One&Only, jer bi se njemu mogao posvetiti jedan tekst u totalu, najmanje.

Nek u zapisnik uđe da je ovo jedini One&Only u Evropi, ostali su na egzotičnim destinacijama, imaju verne goste, fanove i konzumente, spiritualni vajb, istočnjački miris, privatnu plažu zatvorenog tipa… Da li osećaš miris Istoka, pevam u sebi…

Ručam u Portonovi Beach clubu, sitan svetli pesak meškolji se među prstima, voda je čista kao oko, jer je plaža iskrčena baš zbog ovog rizorta. Nalazim se na idealnoj strateškoj poziciji, ovo je tačka gde brodovi prvo naiđu kada uđu u Crnu Goru. Upravo prolazi jedan kakav nikad nisam video, ogroman, kruzer.

Restoran Tapaske

Kažu da iznad Herceg Novog postoji vazdušna banja, pritisak je nizak, moguće da će mi se spavati. Neće, tuna podiže. Idem u vodu, planiram da u njoj ostanem dok ne isušim kožu, ima vetrića, dolazim do bova, nadvijam se iznad jedne i sunčam se. Do večere…

Restoran Romeo & Juliet. Mediteranska kuhinja i specijalni kavijar, u kom uživaju Rusi za stolom pored mene. Najeo sam se ribe tokom ova dva dana, tako da ću ovde goveđi odrezak sa tartufima. Pre toga, fokača sa začinima i burata. Čaša crvenog vina, u koje se ne razumem, ali osećam pun voćni ukus. Romeo & Juliet nalazi se prekoputa usidrenih jahti, veče je, dosta naroda. Portonovi je otvoren za posetioce i šetače. Desert bi mi bio previše. Laku noć!

Yalayak sunca, Portonovi

Ujutro idem u obilazak Starog grada, na Kanli kulu. Sa mnom je profesionalni turistički vodič – dobro je čuti priču, ljudi smo, jer jedno mesto i čine ljudi koji ga nastanjuju. U Herceg Novom je vazda bilo dosta Beograđana, tako da se osećam kao da sam kod kuće. Bogata i turbulentna istorija grada daje mu patinu, zbog koje je mio i drag. Na šetalištu nalećem na ulične svirače odevene u mornarske majice. Pevaju: Kad pođe po zlu, voli više od sebe… Duhovno i romantično. Meni na ovom putovanju nije pošlo ništa po zlu, naprotiv. A voleo sam. I voleo bih ponovo da dođem. Idem na trajekt. Do sledećeg viđenja, svako dobro!