Na adresu igraonice Kliker 10. aprila stigao je mejl sledeće sadržine:

“Skupština osnivača privrednog društva Art Komuna Dorćol DOO donela je odluku o brisanju ogranka KLIKER.

Navedena odluka će svoja pravna dejstva početi da proizvodi od 01.05.2021. godine.

Skupština osnivača je tu odluku donela iz razloga promene namene delatnosti.

S tim u vezi vas pozivamo da do 1.05.2021. izvršite isplatu svojih obaveza prema Art Komuni Dorćol DOO”.

Ili u prevodu “imate tačno dvadeset dana da vaš Kliker otkotrljate u koju god želite rupu, a brišemo vas jer smo namerili da umesto dece tu bude nešto drugo, bilo šta drugo, tipa kafić, teretana, pečenjara ali samo ne deca. U potpisu – niko.”

Tačnije, u potpisu je nešto nalik na Džedajski savet, Veliku ložu Slobodnih zidara, ili Savet Mudraca.

U potpisu su Osnivači Art Komune.

Šokirani ovim mejlom koji nam je stigao nakon pet godina rada našeg Klikera u okviru pomenute Art Komune , zapitali smo se zašto nam Osnivači koje inače viđamo skoro svaki dan u Dorćol Placu, nisu dali nikakav signal, namig, ili poziv na sastanak na kome bi nam oči u oči saopštili da nam se sprema “brisanje”.

Zašto su Osnivači preuzeli ulogu frajera kukavice koji SMS porukom otkačinje devojku?

I to usred pandemije, kada nam je poslovanje, kao I svim drugim ugostiteljskim objektima u ozbiljnoj krizi, pa se ne slave rođendani, pa se duguje za kiriju, pa se čekaju srećnija vremena koja neminovno dolaze, pa će se kirija izmiriti, a Osnivači kao I u godinama pre pandemije obilato namiriti.

I koliki treba da budeš “osnivač” pa da nekome od koga si daleko na zvižduk, na turu pića ili bar na psovku, šaješ mejl!?

Osnivači su sa svojih stolova u Dorćol Placu posmatrali juče I danas kako se Kliker pakuje I odlazi.

Videli su našeg žutog fiću kako se prekriva ciradom da ne pokisne I šlepuje u garažu.

Osmotrili su utovar kutija sa igračkama, bacilli su pogled na rasklapanje tobogana I pretvarali se da ne gledaju odlazak onih starih poštanskih sandučića I svega ostalog što je činilo našu igraonicu.

(Poneli smo čak I malu wc šolju. Budućim stanarima svakako neće trebati, a nama itekako hoće. Ali o tome, nešto kasnije).

Na naše ljubazno I nasmejano “dobar dan, gosn Osnivaču”, jedan od Osnivača po običaju je promrljao nešto što se tek uz titlovanje može razumeti I žurno šmugnuo u svoj objekat.

Jedva smo obuzdali želju da sami priđemo Osnivačima (sme li se to uopšte bez prethodne najave mejlom?) I da ih zvanično obavestimo da su nas izbrisali, te se evo pakujemo I odlazimo I Kliker više neće tu da postoji, a pošto je ipak postojao pet godina a ne pet dana ili pet meseci, red je da vam se javimo da ste nas šutnuli.

Ali manimo se sada Osnivača I ostavimo ih da nakon odlaska Klikera planiraju procvat Art Komune, koja će konačno, bez vesele dečije graje, bez svih onih letnjih prskanja I zimskih grudvanja, bez nastupa dečijih horova I bioskopa u automobilčićima pod zvezdama, bez svih naših radionica I novogodišnjih predstava, konačno moći da uživa u dostojanstvenom miru.

Uostalom, za Kliker se često tražila stolica više.

Osnivači, sa druge strane, imaju u svom prostoru baš dosta stolica više.

Ljubitelji su nameštaja I to neopterećenog prisustvom ljudi.

Ovo ne važi za pivaru Gvint koji su carevi I vidimo se tamo na svetlom točenom, velikom naravno. Često daju I kikiriki.

Draga deco I roditelji,

Kliker je na sigurnom.

Igračke su u kutijama, a kutije su u jednom stanu. Ne možemo da vam kažemo gde, znamo kakvi ste, otići ćete da se igrate.

Žuti Fića je u garaži I sve vas puno pozdravlja. Nedostaju mu, kaže, vozači I putnici, pa čak I za onim malim monstrumom koji mu je skakao po haubi (a tačno mu znamo ime I facu), Fića trenutno oseća mrvu nostalgije.

Aviončići su u Velikom Mokrom Lugu u jednom dvorištu. Čuva ih jako veliki pas I već ih je obeležio, kao što psi I inače obeležavaju svoje aviončiće.

I ono najvažnije, naše I vaše uspomene na Kliker su na sigurnom.

“Brisanje” Klikera neće izbrisati ono kad je vaša klinka napravila prve korake u našem dvorištu, ili ono kad je Andrej ujeo jednu Ines za ruku.

Ines tvrdi da I dalje ima ožiljak, Andrej demantuje da je to od njega, kaže “ujeo je neko drugi na isto mesto”.

Deca su nam rasla u Klikeru, iz godine u godinu svećicu više stavljali smo na tortu, svima nam je Kliker bio I dnevna soba uzbudljivija od naše kod kuće I vrtić bolji od vrtića I škola opuštenija od škole, a potpisniku ovih redova neretko I kafana bolja od kafane, a da se ne lažemo gospodo tate, nisam u ovome usamljen.

Kliker je uspeo upravo zato što ga nisu napravili “Osnivači”, već ljudi sa imenom I prezimenom.

Pa još preciznije, napravile su ga žene I majke.

Naravno da jesu, morali ste to osetiti u energiji Klikera.

To je ljubav, to su brižnost, toplina I šarm…

E pa žene koje su smislile, izmaštale, nacrtale, opremile, uredile I udahnule život Klikeru, žene koje su ga sve ove godine vodile, baš te žene su se zainatile (a znamo kakve su žene kad se zainate) I rešile da Kliker nastavi da se kotrlja!

Ta što ovih dana obilazi magacine I zaviruje u prostore za izdavanje je jedna.

Ona što premerava dvorišta I zapisuje nešto u blokče je druga.

Ova što čeka da završim ovaj tekst kako bi rekla “ništa ne valja, ajd ponovo” je treća.

Beograd, uprkos raznim Osnivačima, Ulepšavačima, Reformatorima, Fontandžijama I Spomeničarima….zaslužuje I jedan mali, bezazleni, smešni, bučni, veseli ali uvek čarobni Kliker.

I ne sumnjajte u moć žena I nas ostalih koji pokušavamo da im ne smetamo baš previše. Dobiće ga ponovo!

Hvala svima koji vole Kliker na dosadašnjem druženju i javićemo vam na vreme gde da dođete da se ponovo igramo.

I da, požurićemo, znamo da vam se dečiji rođendani bliže.

Ipak se okreće!

Za KLIKER,

Zoran Kesić