Dakle, banana nije voće, nego bobica iz botaničkog ugla gledanja. Naime, bobice dolaze iz jajnika s jednom šupljinom koji sadrži mnogo semenki, a upravo je to slučaj kod banane. Ona dolazi iz cveta s jednim jajnikom, ima neku koru i sadrži u sebi male semenke, one crne tačkice koje su u samoj sredini. Plod je nekoliko velikih zeljastih kritosemenjača iz roda Musa. Kao takve, one ispunjavaju sve botaničke zahteve bobičastog voća i mogu se smatrati i voćem i bobicom.

Dakle, one i jesu i nisu voće. Dok se biljka kolokvijalno naziva stablom banane, to je zapravo biljka koja je u dalekom srodstvu s đumbirom, budući da biljka ima sočnu stabljiku umesto drvenaste. Ono žuto što ogulite i pojedete zapravo je voće jer sadrži semenke biljke, prenosi „Večernji“.

Nastale pre 10.000 godina

Zanimljivo, veruje se da su banane nastale pre 10.000 godina, a neki naučnici veruju da su možda bile prvo voće na svetu. Smatra se da su prve rasle u regiji koja uključuje Malajsko poluostrvo, Indoneziju, Filipine i Novu Gvineju. Izvorne banane bile su male, duge otprilike kao prst odrasle osobe. To je dovelo do toga da su im arapski trgovci dali ime bazirano na arapskoj reči za prst, „banan“.

Iako većina ljudi na spomen bobičastog voća prvo pomisli na borovnice, maline ili kupine, i one spadaju u ovu kategoriju. A, baš poput ostalog bobičastog voća, banane su izuzetno važne za naše zdravlje i ishranu.

One su prepune kalijuma, koji reguliše krvni pritisak i pomaže pri zdravlju srca. Takođe, sadrže vitamine C i B te minerale soli koji brinu o našem imunitetu i zdravlju kostiju. Pomažu nam i pri probavi i sprečavaju zatvor, a sadrže i dopamin i katehin koji se bore protiv oksidativnog stresa.

Pune nas energijom zahvaljujući svojim ugljenohidratima, kao što je glukoza, a zbog triptofana nam podižu raspoloženje i smanjuju stres. Preporučuje se konzumiranje dve banane dnevno, a prema nekim procenama, godišnje se u svetu pojede više od 100 milijardi banana, najviše u Ugandi.

Zašto su banane uvek broj 1 na vagi?