Zlatno doba mini-serija: Osvojile su tržište, a da li će opstati?

Na dodeli nagrada Emija 2019, glumci Bil Hader i Fibi Voler-Bridž uručili su nagradu za najbolju sporednu mušku ulogu u mini seriji. U svom uvodu, Hader je opisao format kao „otkazanu TV seriju“. Iako je šala bila simpatična, nije imala snagu kakvu bi imala nekoliko godina ranije. Ograničena serija, poznata kao miniserija, više nije na rubu televizije – danas zauzima centralno mesto.

Od „The Lady’s Gambit“ do „Černobila“, ograničene serije doživljavaju neverovatan porast popularnosti, posebno u godinama nakon pandemije, piše The Boar. U eri prezasićenosti sadržajem, gde bezbroj servisa za strimovanje nudi ogroman izbor, publika se sve više okreće kratkim, zaokruženim pričama. Zlatno doba dugotrajnih hitova poput „Breaking Bad“ ili „Game of Thrones“ izgleda da bledi, pošto emiteri prepoznaju sve veći apetit gledalaca za miniserijama.

Šta je tajna uspeha?

Dok serije sa više sezona često dobro počnu, a zatim gube zamah dok se priča odugovlači preko svake mere i filmovi pokušavaju da uguraju previše akcije u dva sata, ograničene serije postižu savršenu ravnotežu. Upravo ta spremnost da se priča ispriča u celini, bez straha od iznenadnog otkazivanja, jedan je od najprivlačnijih aspekata formata.

Odsustvo dugoročnih ugovora omogućava i privlačenje najvećih glumačkih imena koja ne žele da se obavežu na pet ili više sezona, što seriji daje „holivudski osećaj“. Glumica i scenarista Nikol Terman je to rezimirala rekavši: „Producenti se trude da nešto stoji samo od sebe oni kao, imamo šest epizoda da kažemo sve što želimo. U drugim emisijama, oni ne razmišljaju o kvalitetu, razmišljaju o kvantitetu.

Netfliks i drugi servisi takođe podržavaju ovaj format jer se visokokvalitetni naslovi ističu u moru sadržaja. Kada tražite šta da gledate sledeće, lice zvezde sa A liste poput Anje Tejlor-Džoj na naslovnoj slici sigurno će privući klikove. Visok kvalitet produkcije čini ove serije omiljenim i u sezoni nagrada.

Format zamotane priče, sa većim budžetom i poznatim glumcima, privlačan je i autorima knjiga koji traže vernu adaptaciju svojih dela, što zauzvrat dovodi do povećanja prodaje knjiga.

Adaptacija romana „Normalni ljudi“ i dalje je jedna od omiljenih mini serija mnogih, uz potresnu priču „Mogu te uništiti“ o oporavku od traumatskog se**ualnog napada. Obe serije vode gledaoce na nezaboravno emotivno putovanje uz besprekorne glumačke predstave.

Oživljavanje formata: Kako je Rajan Marfi sve promenio

Kako je onda miniserija, nekada rezervisana za ozbiljne istorijske drame na HBO-u i prefinjene britanske produkcije, postala najpopularniji format? Koren promene, kao i mnogih drugih u današnjem medijskom pejzažu, leži u jednom imenu: Rajan Marfi.

Početkom prošle decenije, miniserija je bila gotovo mrtav medij. U 2009. i 2010. godini samo dve produkcije su se uopšte kvalifikovale za Emi, a kategorija je morala da se spoji sa TV filmom da bi preživela.

Sve se to promenilo 2011. godine, kada je Marfijeva serija „Američka horor priča“ debitovala na FKS-u. Postao je veliki hit i pokazao da format ima neiskorišćen potencijal. Već 2014. godine Emi su ponovo podelili kategorije zbog priliva novih serija, uključujući budući hit „Fargo“.

Ali Marfijev najveći uticaj došao je dve godine kasnije sa franšizom „Američka priča o zločinu“. Njegova prva sezona, „Narod protiv O.J. Simpsona“, osvojila je Ameriku i postala kulturni fenomen. Marfijev uticaj je zacementiran; miniserija, koja je sada preimenovana u „ograničena serija“ kako bi se distancirala od svoje zastarele prošlosti, vratila se na veliki način.

Novi talas hitova i uticaj na industriju

Nakon što je Marfi vratio miniseriju u mejnstrim, HBO je ponovo preuzeo vođstvo sa hitovima „Big Little Lies“ i „The Night Of“. Obe su pratile rastuću popularnost krimi priča, ali su bledile u poređenju sa globalnim fenomenom „Černobil“.

Ta serija, uz pomoć činjenice da je to bilo prvo veliko izdanje HBO-a od „Igre prestola“, postala je jedna od najhvaljenijih serija 2019. godine, a njen kratki format podstakao je mnoge da je isprobaju.

„Američka horor priča“ dovela je do novih antologija kao što su „Fargo“ i „Male laži“ koje su pokrenule žanr „ženske misterije“, zatim „Oštri predmeti“ i „Little Fires Everywhere“. Zanimljivo je da su naslednici često prevazilazili popularnost svojih prethodnika.

Kada „ograničeno“ prestane da bude

Međutim, nova popularnost formata već pokazuje svoje negativne strane. Producenti su shvatili da ograničena serija može brzo da stvori popularnost, pa neke projekte guraju u taj format bez pravog razloga. Dok se „VandaVision” savršeno uklapao, serijal „Sokol i zimski vojnik” je delovao kao nategnuti film, snimljen samo kao promocija budućeg blokbastera.

Još veći problem je trend da „ograničene“ serije to zapravo i nisu. Ogromna popularnost serije „Male laži“ navela je HBO da snimi drugu sezonu, koja nije naišla na dobar prijem. Nedavno je „Beli lotos”, takođe reklamiran kao limitirana serija, pretvoren u antologiju sa novom sezonom. Čak je i završna priča „Mare of Easttown“ pomenuta kao nastavak nakon osvajanja Emija.

Serija za koju mnogi smatraju da nije trebalo da dobije nastavak je „Squid Game“. Njegov autor, Hvang Dong-hjuk, u početku nije planirao nastavak. Međutim, ogroman uspeh ga je naterao da preispita odluku. Čini se da se druga sezona bori da opravda svoje postojanje, ponavljajući krvava uzbuđenja prve sezone sa smanjenim uticajem.

Ovi trendovi bi mogli narušiti ono što je ograničena izdanja učinila tako moćnim. Forsiranje priča u format i njihovo neopravdano širenje će potkopati poverenje publike.

Nedavni blokbasteri bili su odlični jer su njihovi autori koristili format da ispričaju sažetu i ubedljivu priču. Oni nose manji rizik od serijala sa više sezona i, kada se urade dobro, mogu stvoriti neke od najboljih televizija 21. veka. Da li će pohlepa industrije uništiti miniseriju ili je ovo tek početak njihove dominacije, samo će vreme pokazati.

Izvor: BIZLife

Foto: Unsplash/ Venti Views