Zbog ruske invazije raste cena žitarica, Evropi prete velike nestašice

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Zbog ruske invazije raste cena žitarica, Evropi prete velike nestašice

    Rat između Ukrajine i Rusije, u žitnici Evrope, donosi snažne poremećaje u snabdevanju hranom i neizbežan rast cena. Globalne cene hrane već sad se penju na višegodišnje maksimume.

    Sama najava rata u Ukrajini, od početka godine, već je uticala na rast cena osnovnih poljoprivrednih proizvoda – pšenice i kukuruza. Terminski ugovori kojima se trguje na robnim berzama pokazuju snažan rast cena već od početka godine, pa je cena za pšenicu kojom se trguje na berzi u Čikagu skočila za oko 12 odsto od početka godine, dok su cene kukuruza narasle za 14,5 odsto.

    Ove nedelje cene i dalje nastavljaju sa rastom, po vrlo visokim stopama, pa je cena kukuruza za isporuku u idućem mesecu porasla gotovo tri odsto, a pšenice čak šest odsto. Zbog ogromne nesigurnosti idućih dana mogu se očekivati i novi poremećaji te rast cena na svetskim robnim berzama, što će biti dodatni udar na poljoprivredu u svetu, ali i globalno tržište hrane, navode u svojoj analizi stručnjaci Smartera, piše Jutarnji list.

    Početak rata u Ukrajini dolazi u trenutku kad su cene hrane narasle na najviši nivo u zadnjih deset godina, budući da se kanali nabavke još nisu oporavili od COVID-19 krize, a klimatske promene imaju sve veći uticaj na žetve u glavnim poljoprivrednim proizvodnim bazenima, dok potrošnja na kineskom tržištu i tržištima širom sveta i dalje raste.

    Na žitarice iz Ukrajine se oslanja veći deo Evrope

    Poremećaj na jednom od najvažnijih proizvodnih područja žitarica u svetu već sad stvara ogromnu nesigurnost i strahove od novog talasa rasta cena i nestašice. Rusija i Ukrajina zajedno opslužuju više od 25 odsto svetskog izvoza pšenice, gotovo 20 odsto izvoza kukuruza i 80 odsto izvoza suncokretovog ulja.

    Ukrajina je najveći svetski proizvođač suncokreta, ali i krumpira, šesti proizvođač kukuruza i ječma, sedmi proizvođač pšenice i uljane repice te je deveta u proizvodnji soje. Ukrajina proizvodi pšenicu, kukuruz, ječam i raž na koje se oslanja veći deo Evrope.

    “Poljoprivredni sektor Ukrajine je vrlo jak jer generiše oko 9,3 odsto BDP-a, a ratarstvo čini 73 odsto poljoprivredne proizvodnje. Sankcije Rusiji, koja je, takođe, veliki proizvođač poljoprivrednih proizvoda, mogu uticati na nestašicu poljoprivrednih sirovina za proizvodnju hleba, ali i stočne hrane te na značajno povećanje cena. Kratkoročno, sankcije koje zapadne zemlje uvedu Rusiji mogle bi dovesti do toga da mnogo već poževenog žita ostane u Rusiji, a vojne akcije mogle bi poremetiti trgovačke rute na Crnom moru. Dugoročno gledano, šira invazija na Ukrajinu mogla bi naneti veliku štetu poljoprivrednom sektoru te zemlje (oštar pad proizvodnje), jer poljoprivrednici beže od borbi, a postoji opasnost od uništenja infrastrukture i opreme za proizvodnju.”, procena je Zvjezdane Blažić, stručnjaka SMARTER-a.

    Pogođeni gotovo svi

    Već sad je vidljivo da poremećaji u obezbeđivanju neće pogoditi samo Evropsku uniju, budući da se mnoge države na Bliskom istoku i u Africi, takođe, oslanjaju na ukrajinsku pšenicu i kukuruz. Kina je, takođe, veliki uvoznik ukrajinskog kukuruza, jer je prošle godine zamenila SAD kao najvećeg kineskog dobavljača kukuruza.

    Ukrajina je dugo bila poznata kao “žitnica Evrope”, a zapravo ona danas više od 40 odsto svog izvoza pšenice i kukuruza izvozi na Bliski istok i Afriku. Postoji zabrinutost da bi dalja nestašica hrane i povećanje cena mogli izazvati i društvene nemire na pojedinim osetljivim područjima.

    Izvor: Jutarnji list

    Foto: Pixabay

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

    developed by Premium Factory. | Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE