Zašto „skaču“ beogradski kvadrati?

Prema izveštaju Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, u prva tri meseca ove godine kavadratni metar stana u regionu Beograda skuplji je za šest odsto u odnosu na isti period 2017. godine.

U Privrednoj komori Srbije razlog vide u stabilnosti tržišta nekretnina. Naglašavaju da su cene nekretnina veće i u novogradnji i u staroj gradnji, a da je promet nekretninama pojačan i u Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu.

„Do rasta cena dolazi iz dva razloga. Jedan je što pre svega imamo dodatni investicioni ciklus, s obzirom na to da u prvih šest meseci uvek gradnja ima svoju ekspanziju. S druge strane, cene kredita su nastavile da padaju. Stambeni krediti na našem tržištu su najniži do sada, a kada to poredimo sa drugim ekonomskim faktorima gde imamo stabilne pokazatelje, i to daje jedan optimizam potrošačima“, objašnjava Žarko Malinović iz PKS.

Prema mišljenju agenata za promet nekretnina, Beograd je već nekoliko godina skoro jedino tržište u Srbiji koje ima neki život, cirkulaciju i budućnost.

Ove godine, prema podacima Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, u Beogradu najskuplji prodati stanovi su na opštini Savski venac, gde je prosečna cena po kvadratu 1.809 evra, slede Stari grad sa prosekom od 1.771 evro i Vračar, gde se za kvadrat plaća 1.748 evra. Sve je popularniji Novi Beograd – sa prosečnom cenom od 1.297 evra. Dok kvadrat novogradnje u prestonici može da košta i do 4.000 evra.

Kada su u pitanju stambeni krediti, građani se najčešće odlučuju da kupuju stanove čija cena se kreće od 1.200 do 1.800 evra po metru kvadratnom.

Iz pojedinih agencija za nekretnine tvrde da se često dešava da vlasnici starogradnje u startu oglašavaju veće cene, i to u proseku za 10 do 15 odsto od realnih. Ali ih kasnije, prilagode stvarnom stanju.

Izvor: N1

Foto: A.M.