Zašto se ne možemo rešiti LOŠIH NAVIKA?
Ne možete da prestanete da jedete, u vezi ste za koju znate da vam ne prija, a ipak u njoj ostajete? Možda i uspevate nakratko da rešite stvari – ostavljate partnera, izbacili ste šećer iz ishrane i vidite rezultate, no ipak se vraćate lošim navikama. Šta je to što vas vuče nazad i sprečava vas da napredujete?
Psiholozi tvrde kako ne mora biti reči o manjku samodiscipline. Problem možda leži dublje, u nesvesnom delu nas, a koren mu je u ranom detinjstvu.
Nakon što shvatimo da stalno biramo loše partnere – narcisoidne osobe i manipulatore koji nam ne pružaju ljubav, mogli bismo pomisliti da se radi o sudbini i da nemamo sreće u ljubavi. Međutim, nije o tome reč, kaže psiholog Erin Leonard za portal Psychology Today.
Radi se, objašnjava, o tome da smo i u detinjstvu imali odnos koji nam je emocionalno škodio. Biranje egocentričnog partnera u odraslom dobu možda ima veze s roditeljem koji se u detinjstvu tako isto ponašao prema nama. Naravno, nesvesno.
Osoba koja bira takvog partnera najčešće žudi za pažnjom. Egocentrični partner tretiraće tu osobu lepo te će se ona kraj njega osećati voljeno sve dok on ne uvidi da mu se „predala“. Tada će taj partner krenuti s kritikama i na kraju će ostaviti drugog partnera.
Ostavljena osoba, koja, kako smo ranije rekli, najviše od svega žudi za time da bude prihvaćena. Zbog manjka ljubavi postaće depresivna i „teška“, a svaki idući odnos završiće se isto, jer narcisoidni i egocentrični partneri, kakve bira, ne mogu je voleti, manjka im empatije i ne mogu joj dati to što traži.
Štaviše, njima treba baš to – da se osećaju nadmoćno i biće dobro tek kada osobu kraj sebe povrede, a ta osoba traži baš ono što joj egocentričan partner ne može dati – ljubav, pripadanje, sigurnost.
Isti mehanizmi mogu se videti kod prejedanja ili nekontrolisanog šopinga. Preterano trošenje može biti nesvestan način odrasle osobe da dobije potvrdu koja je izostala u detinjstvu. Dete koje je odraslo bez potvrde o tome da je vredno i prihvaćeno, za istim će čeznuti u odraslom dobu i pokušaće da potvrdu dobije kroz zavisnost ili ponašanje koje mu škodi. Kupovinom materijalnih stvari pokušaćemo sami sebi da damo na vrednosti.
Prebacivanje krivice na roditelje za greške koje su napravili dok smo bili deca nije rešenje. Reč je o nesvesnim mehanizmima koji nemaju veze s tim koliko smo bili voljeni. Disfunkcionalnog ponašanja se možemo osloboditi samo ako otkrijemo kako su nas oblikovala iskustva iz detinjstva i koji su uticaj imali na razvoj naše svesti o samima sebi.
Ako i sami imate dete, pokušajte da se setite svojih osećanja iz detinjstva i pružite detetu sve ono što je vama nedostajalo u emocionalnom smislu, kako bi izraslo u što jaču osobu kojoj neće trebati potvrda o tome koliko vredi.
Izvor: BIZLife/Metro.hr
Foto: Pixabay
