SPC ovaj dan slavi kao praznik Svetog velikomučenika kneza Lazara i svetih srpskih mučenika, a Srbija kao državni praznik od 1889. godine i 500. godišnjice bitke.

Ipak, nije samo bitka na Kosovu obeležila 28.jun. Neki od najznačajnijih istorijskih događaja koji su bili važni za Srbiju, igrom slučaja ili namerno, dogodili su se baš tog datuma.

Jedan od njih je Tajna konvencija iz 1881. godine, dokument potpisan između Kneževine Srbije i Austrougarske monarhije. Odredbama ovog ugovora određeno je da Srbija neće moći da zaključuje bilo kakve ugovore sa drugim zemljama, bez prethodnog odobrenja Austrougarske.

Pripadnik Mlade Bosne, Gavrilo Princip, 28. juna 1914. godine, ubio je u Sarajevu austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda i njegovu ženu Sofiju. Bila je to varnica koja je pokrenula najveće razaranje koje je svet do tada video – Prvi svetski rat. Versajskim sporazumom između Antante i Nemačke na Vidovdan, 28. juna 1919. godine potpisan je mirovni ugovor za zvanični kraj rata.

Prvi ustav ujedinjene južnoslovenske države – Kraljevine SHS donet je 1921. godine, 28. juna. Vidovdanskim ustavom novonastala država proglašena je ustavnom, parlamentarnom i naslednom monarhijom sa dinastijom Karađorđević na čelu, a Srbija je dobila još jedan “istorijski Vidovdan”.

Ovaj sudbonosni datum pratio je i komunističku vlast nakon Drugog svetskog rata. Na sastanku u Bukureštu Komunistička partija Jugoslavije isključena je iz Informacionog biroa komunističkih partija – Informbiroa.

Na Gazimestanu na Kosovu, 28. juna 1989. godine, obeležena je 600-godišnjica Kosovske bitke. Govor je, tom prilikom, održao tadašnji predsednik Srbije, Slobodan Milošević, koji je na upravo na Vidovdan, ali 2001. izručen Međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu.