Tamo gde mit postaje opipljiv kamen: Naši koraci kroz devet slojeva drevne Troje
Devet hronoloških slojeva, devet različitih civilizacija ponosno izniklih jedna povrh druge tokom više od četiri milenijuma burne istorije. Zakoračiti na ovo tlo ne znači samo obići još jedan arheološki lokalitet, to je doslovno, drhtav korak u samu večnost – dobrodošli u Troju.
Odrastati uz epske priče o čuvenoj Trojanskoj bici, promišljati o lukavstvu grčkih ratnika, iščitavati stihove Ilijade i Odiseje, a potom godinama kasnije iznova oživljavati te slike kroz kultni film sa Bredom Pitom i kroz najnovija filmska ostvarenja… Sve je to godinama građenje jedne mitske, gotovo nedodirljive iluzije.
Upravo zato, kada je stigao poziv TGA da lično zakoračim stazama kojima su nekada navodno hodali Prijam, Hektor i Ahilej, osećaj je bio gotovo nestvaran, kao da sam dobio pozivnicu da ušetam na sopstvene stranice dečje mašte.
U prethodnom tekstu pisao sam vam o Čanakaleu, tom šarmantnom lučkom biseru koji služi kao nezaobilazna kapija za sve koji žele da krenu put mitske Troje. Put od Istanbula do Čanakalea traje oko četiri do pet sati ugodne vožnje kroz živopisne predele, a sama kruna tog putovanja jeste prelazak preko grandioznog mosta 1915 Čanakale. Premošćujući Dardanele, ovaj arhitektonski gigant ne spaja samo dva kontinenta, već vas ujedno priprema za duboki, istorijski pretres koji vas čeka na azijskoj strani.
Hisarlik: Mesto gde su razbijene sumnje sveta
Otići na brdo Hisarlik, gde se nalaze ruševine Troje, znači susresti se sa pričom o ljudskoj opsesiji. Kada je Hajnrih Šliman u 19. veku sa kopijom Ilijade u rukama počeo da kopa po ovom tlu, čitav naučni svet ga je posmatrao sa podsmehom.
Danas, dok stojite pred masivnim, nakrivljenim kamenim bedemima, jasno vam je ko se poslednji smejao. Ono što očarava na samom lokalitetu jeste upravo ta slojevitost. Hodate stazom dok vam pogled klizi sa bedema Troje I (nastale oko 3000. godine pre nove ere) ka moćnim utvrđenjima Troje VI i VII, za koje se veruje da su upravo one eponimske, Homerove tvrđave koje su gorele u plamenu. Svaki sloj nosi drugačiji kamen, drugu tehniku gradnje i drugačiju muku ljudi koji su iznova, iz pepela, podizali svoj dom.
Muzej Troje: Arhitektonsko remek-delo koje udiše život kamenu
Koliko god da vas same ruševine ostave bez daha, doživljaj postaje potpun tek kada zakoračite u Muzej Troje, smešten nedaleko od samog nalazišta. Ova monumentalna građevina, obložena čelikom boje rđe tako da podseća na iskopani drevni artefakt, projektovana je sa dubokim poštovanjem prema istoriji.
Kretanje kroz muzej koncipirano je na isti način kao i sam lokalitet, uspinjete se po slojevima. Dok koračate rampama koje vas vode kroz milenijume, pred vašim očima izranjaju autentični ostaci: raskošni rimski sarkofazi, helenističke skulpture sačuvane u neverovatnim detaljima, zlatni nakit, oružje, keramika i nadgrobne stele.
Vizuelne animacije i postavke napravljene su tako da se ne osećate kao u hladnoj galeriji, već kao istraživač koji otvara tajne komore prošlosti.
Bozčada: Tenedos sa čijih je obala vrebala sudbina
Razumevanje Troje nije potpuno ako posmatrate samo kopno. Istorija se ovde pisala i na morskim talasima. Zato je posebna privilegija bila poseta obližnjem ostrvu Bozčada, koje je u antici nosilo naziv Tenedos. Upravo se ovo mirisno egejsko ostrvo pominje u Homerovim epovima kao ključna tačka velike prevare.
Iza stena Tenedosa nalazila se skrivena ratna flota kralja Agamemnona, čekajući u potpunoj tišini signal koji će doći sa kopna. Kada su Trojanci uvukli drvenog konja unutar svojih bedema, misleći da su Grci odustali i otplovili, ratnici sa Tenedosa dobili su ugovoreni znak i krenuli u konačni, fatalni napad.
Danas je Bozčada oaza mira, poznata po vinogradima, kamenim kućicama i kristalnom moru, ali dok gledate ka horizontu u pravcu Troje, lako možete zamisliti kako mračne siluete grčkih trirema seku te iste talase.
U društvu čuvara trojanske tajne
Kao kruna ove nesvakidašnje ekspedicije došao je susret koji se ne zaboravlja. Naš domaćin na samom lokalitetu bio je profesor dr Rustem Arslan, glavni arheolog i rukovodilac iskopavanja u Troji, čovek koji je svoj čitav život posvetio ovom mestu. Slušati profesora Arslana dok sa dečačkom strašću i naučnom preciznošću govori o novim otkrićima zaista je privilegija.
On nam je otkrio da Troja ni izbliza nije ispričala svoju poslednju priču. Savremene tehnološke metode i nova iskopavanja svakodnevno pomeraju granice našeg razumevanja ove regije, dokazujući da su gradska naselja bila daleko prostranija nego što se prvobitno mislilo.
Stojeći na drevnim zidinama pored človeka koji decenijama razgrće prašinu vekova, dok vam egejski vetar mrsi kosu a pogled puca ka Dardanelima, shvatite jednu stvar: Troja nije samo mesto u udžbeniku, niti prolazna inspiracija za holivudske scenariste. Ona je živi spomenik ljudskoj želji za strastima, ratovanjem, stvaranjem i trajanjem. Kada jednom zakoračite tim kamenjem, deo vas zauvek ostaje zarobljen u toj mitskoj večnosti.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZLife/Jovan Kragović
Foto: Jovan Kragović
