Zašto izvršni direktori posvećuju mnogo vremena svojim hobijima
Kada je „Goldman Saks“ imenovao Dejvida Solomona za novog izvršnog direktora, mediji se nisu samo fokusirali na njegov profesionalni razvoj i radnu biografiju već i na njegovo radno vreme kao Di-džeja (DJ).
Da, dobro ste pročitali, Solomon, poznat i kao Di-džej Sol, prepoznatljiv je po svojoj mantri o pronalasku strasti na poslu i van posla – i on nije jedinstven slučaj. Harvard Biznis Rivju je pisao o mnogo izvršnih direktora velikih kompanija koji “veoma ozbiljno provode svoje slobodno vreme”.
To su uglavnom hobiji i volontiranja koja su obično započeli kao mladi, ali su i kasnije nastavili da u njih ulažu mnogo energije.
Sada se postavlja pitanje – da li “ozbiljno trošenje slobodnog vremena” vodi ka boljem liderstvu? Istraživanja pokazuju različite rezultate. Na primer, direktori koji su i piloti uglavnom vode inovativnije kompanije, dok oni koji trče maratone obično imaju bolje performanse.
Harvard Biznis Rivju se u svom istraživanju bavio pitanjem – zašto lideri ulažu toliko u svoje slobodno vreme, pored inače prebukiranih rasporeda, bez obzira da li taj hobi utiče na posao.
Istražili su mnoge direktore koji slobodno vreme koriste “ozbiljno” i došli do zaključka da im hobiji pomažu da se nose sa većim zahtevima posla.
Mnogi izvršni direktori smatraju da je složenost rada na najvišim funkcijama dramatično velika, pa da i u slobodno vreme razmišljaju o poslu. Kako je istraživanje pokazalo – preterani stres narušava strateško razmišljanje i dovodi do povećanja agresije. Mogućnost da se šefovi povremeno “isključe” je od suštinskog značaja za odmor, ali ipak jednostavno odmaranje na kauču i provođenje vremena sa porodicom neće biti dovoljno.
Nasuprot, istraživanja pokazuju da hobiji koje zaista vole i prema kojima osećaju strast jedini mogu da ponude potpuni oporavak.
Kako ističu, ne morate baš da se bavite boksom ili nekim “teškim” sportom, dovoljno je samo da zaista volite taj svoj hobi, pa to može biti i sakupljanje magneta ili dekupaž, možda takođe sviranje nekog instrumenta.
To samo znači da uvek treba da težite “najboljoj verziji sebe”. Bitno je da vi osećate da postajete majstor u nečemu.
Kako se navodi u tekstu, takvi hobiji mogu lidere učiti veštinama koje mogu koristiti na radnim mestima. Jedan izvršni direktor koji se bavi košarkom u slobodno vreme je rekao da je kroz košarku naučio da nikada ne odustaje kada je na terenu, što pomisli svako jutro kada treba da krene na posao.
“Ozbiljni” hobiji mogu da podsete na poniznost i humanost
Mnogi od lidera, koji se nalaze na veoma visokim pozicijama kroz svoje hobije se mogu podsetiti da su i dalje “obični smrtnici”. Kroz te hobije oni često budu na “nižim” pozicijama nego što su u svojim firmama, ili treniraju u timu pa su svesni da su jednaki sa drugima.
Takođe mogu omogućiti da dobijaju iskrene povratne informacije, jer se kreću među ljudima koji nisu tipičan krug ljudi koji ih okružuje svakodnevno.
Izvor: BIZLife/Harvard Business Review
Foto: Pixabay/Beta
