ZANZIBAR – Tirkizni beskraj Indijskog okeana
Neka putovanja često biramo kako bismo bar na trenutak pobegli od sveta, dok na neka odlazimo kada nam je potrebno da ponovo pronađemo sopstveni kompas, mir. Kada avion počne da se spušta ka arhipelagu u istočnoj Africi, kroz prozor se ukazuje prizor koji prkosi realnosti. Tirkizno more preliva se kroz bezbroj nijansi plave i zelene, od gotovo providnih tonova uz obalu do dubokih boja otvorenog okeana. Ispred vas se pružaju nepregledne peščane plaže na kojima pesak, fin i mekan poput pudera, pod nogama šapuće priče o nekim davnim pomorcima i trgovcima. To je svet u kojem raskošna svahili kultura, tkana vekovima od arapskih, persijskih i afričkih niti, polako počinje da vas osvaja svojim ritmom, mirisom karanfilića i neprocenjivim životnim mirom.
Piše: Jovan Kragović, urednik magazina BIZLife
Dok koračate tom obalom iz snova, neretko će vam prići visoki, vitki Masai ratnici u svojim prepoznatljivim crvenim odorama. Uz spektakularne, ritmične skokove koji prkose gravitaciji, sa širokim osmehom će vam ponuditi ručno rađene narukvice i nakit za svega nekoliko dolara. Predstaviće se kao Miloš, Marko ili Stefan i izustiti nekoliko reči na čistom srpskom jeziku, svesni koliko ta sitna empatija spaja udaljene svetove.
Foto: Magnific/NataliMilko
Dobro došli na istinski biser Indijskog okeana! Dobro došli na Zanzibar, ostrvo gde vlada samo jedna filozofija: Hakuna Matata – život bez briga!
Ako razmišljate o tome da otputujete na ovu daleku, egzotičnu destinaciju ili vam je ta ideja makar jednom pala na pamet tokom užurbanog radnog dana, verujem da će vas redovi koji slede podstaći da bez odlaganja spakujete kofere. Ovo je iskustvo koje se duboko urezuje u podsvest, nešto što nikada nećete zaboraviti i priča koju ćete iznova i iznova, sa istim žarom, prepričavati prijateljima. Zato, hajdemo polako, kroz reči, da zaronimo u kristalno čiste vode Indijskog okeana!
Tamo gde se okean nikada ne povlači
Kada sam planirao ovo putovanje, satima sam istraživao različite delove ostrva i čitao iskustva ljudi koji su već bili tamo. Gotovo svaki tekst i svaka preporuka završavali su se istim savetom: „Idite na sever Zanzibara.” Poslušao sam taj savet i danas ga bez zadrške preporučujem svakome.
Razlog je veoma jednostavan. Severni deo ostrva jedini je deo obale gde su plima i oseka relativno blage i gotovo neprimetne. Na istočnim i južnim delovima Zanzibara okean se tokom oseke povlači stotinama metara, a ponekad i kilometrima od obale. Iako taj prizor može biti zanimljiv za fotografisanje, često značajno utiče na mogućnost kupanja i uživanja u moru.
Foto: Jovan Kragović
Moj izbor je pao na malo, ušuškano ribarsko selo Kendva, na severozapadu Zanzibara.
Život ovde teče sporo. Hrana je simfonija svežine: tek ulovljena tuna, jastozi na žaru preliveni lokalnim sosom od kokosa i ananas slađi od bilo kog deserta koji ste probali u Evropi. Dok sedite u nekom od lokalnih barova od trske, posmatrajući tradicionalne čamce sa trouglastim jedrima kako se ocrtavaju na horizontu dok sunce zalazi, shvatate da sever Zanzibara izgleda kao slikarsko platno nekog renesansnog umetnika.
Stoun Taun – kameni svedok istorije
Ovaj grad je spomenik ljudskoj sudbini – grandiozan, divan, ali i poznat po svojoj mračnoj istoriji kao jedna od najvećih pijaca roblja na istočnoj obali Afrike, mesto odakle su milioni ljudi slati put Evrope i Amerike. Danas, anglikanska katedrala, podignuta tačno iznad nekadašnjih podzemnih ćelija, podseća na ta teška vremena.
Ipak, Stoun Taun je preživeo svoje rane i pretvorio se u kulturološki unikat. Dok šetate njegovim izuzetno uskim, senovitim ulicama, dodirujete visoke kamene zidine koje svedoče o periodu arapske dominacije i sultanata. Fascinantna, teška drvena vrata sa mesinganim šiljcima (nekadašnjom odbranom od slonova u Indiji) pričaju priču o spoju arapskih, indijskih i afričkih uticaja.
Nema putnika koji u ovim lavirintima neće potražiti kultno mesto – rodnu kuću legendarnog Fredija Merkjurija, frontmena grupe „Queen”, koji je ovde proveo svoje rano detinjstvo.
Foto: KJ
Kada padne mrak, sav život se seli u Forodhani bašte na obali mora. Ova noćna pijaca hrane festival je za sva čula. Mirisi svahili pice, ražnjića od morskih plodova i sveže ceđenog soka od šećerne trske mešaju se sa žamorom stotina ljudi. Ipak, ono što najviše fascinira u Stoun Taunu nisu građevine, već njegovi stanovnici. Nigde na svetu nisam video toliko iskreno nasmejanih lica. Svaki prolaznik će vas pozdraviti sa „Jambo!” ili vas osloviti sa „Rafiki”, što na svahili jeziku znači prijatelj. I to nije turistička kurtoazija, to je njihov način življenja.
Lekcija o sreći
Najveći šamar našoj zapadnoj, materijalističkoj civilizaciji doživeo sam upravo u Kendvi, malom, prašnjavom selu. Bio je to dan kada je fudbalska reprezentacija Tanzanije igrala odlučujuću utakmicu u svom pohodu na Afrički kup nacija.
U selu koje jedva da ima obezbeđenu električnu energiju za osnovne potrebe, ispred jedne lokalne prodavnice okupio se ceo muški kolektiv – dvadesetak muškaraca svih generacija. Fokusirani, zbijeni jedni uz druge, gledali su utakmicu na starom katodnom televizoru, koji je iz bezbednosnih razloga bio bukvalno zaključan u improvizovanom kavezu od gvozdenih šipki na zidu prodavnice.
Foto: KJ
Gledati te ljude kako proživljavaju svaki napad, kako skaču, tuguju i raduju se svakom minutu meča sa takvim intenzitetom kao da su sami na terenu – bilo je neverovatno. Za klimu ovi ljudi nisu ni čuli, njihove kuće su skromne četvrtaste građevine od blata i palminog lišća, ali njihova kolektivna energija i sreća bile su opipljive, gotovo zarazne. Na tom prašnjavom trgu, pod afričkim nebom, naučio sam najvažniju lekciju ovog putovanja: koliko nam je, zapravo, malo potrebno za iskrenu radost. Paradoksalno, što više materijalnih stvari posedujemo, to smo nezadovoljniji, dok ovi ljudi nemaju ništa od onoga što smatramo luksuzom, a poseduju ono najvažnije – mir sa sopstvenim postojanjem i zahvalnost za svaki novi dan.
Od farme začina do divljine Serengetija
Zanzibar se drastično razlikuje od Maldiva ili Sejšela, gde ste uglavnom „osuđeni” na izolovani hotelski kompleks i rajske plaže. Zanzibar je kao neki živi organizam koji nudi neverovatne avanture.
Jedan dan možete provesti na mirisnim farmama začina, gde ćete uživo videti kako u prirodi rastu vanila, cimet, muskatni oraščić i gde će vam lokalni vodiči od palminog lišća splesti krunu kralja Zanzibara. Već sledećeg jutra možete ploviti ka Prizon Ajlandu, gde vas čekaju džinovske aldabra kornjače, od kojih su pojedini primerci stariji od dva veka. Za one željne morskih čuda, tu je plivanje sa divljim delfinima u plavim lagunama i ronjenje oko koralnog grebena Mnemba atola, mesta koje izgleda kao prizor iz najlepšeg dokumentarca National Geographica.
A za one istinski nemirnog i avanturističkog duha, Zanzibar nudi ultimativni vrhunac zadovoljstva: jutarnji let malim, propelerskim avionom koji vas sa ostrvske piste vodi pravo u srce legendarnog Serengetija, na autentični afrički safari. Sletanje na zemljanu pistu usred divljine, dok oko vas pasu krda zebri i antilopa, i bliski susreti sa lavovima i slonovima – iskustvo je koje reči teško mogu da opišu. Još mnogo stranica ovog magazina bilo bi mi potrebno da ispišem sve utiske sa ovog putovanja, koje se, verujte mi na reč, doživi jednom, a pamti čitav život.
Foto: KJ
Zanzibar nije mesto sa kojeg se vraćate samo preplanuli i odmorni. Sa tog ostrva se vraćate transformisani. Dok sedim u kancelariji, okružen tekstovima, rokovima i poslovnim strategijama, često uhvatim sebe kako u mislima lutam plažama Kendve. Pomišljam na Rafikije, na klince koji trče bosi po pesku bez ijedne igračke, a čiji smeh odjekuje glasnije od bilo koje muzike.
Zanzibar nas uči da usporimo. Podseća nas da su najlepše stvari na svetu besplatne – poput toplog vetra koji nosi miris okeana, pogleda na zvezdano nebo iznad Afrike i ljudske topline koja ne traži ništa zauzvrat. Ukoliko dozvolite ovom ostrvu da vas dotakne svojom magijom, shvatićete da najveći luksuz modernog doba nije materijalni prestiž, već sposobnost da živite u sadašnjem trenutku. Čista, iskrena i nadasve lepa – to je Afrika u svom najskupljem izdanju.
Hakuna Matata, dragi čitaoci. Vreme je za Zanzibar.
Izvor: BIZLife magazin/Jovan Kragović
Foto: Vineet/Magnific; Jovan Kragović
