Za naučnike, PR konsultante i eksperte: 8 razloga da koristite društvene mreže
Naučnici – ta magična reč koju većina vezuje za pametne ljude sa velikom dioptrijom, koji po ceo dan sede zatvoreni i rade na nekom projektu, zadatku, istraživanju. Pomalo autistični, zadubljeni u ono što rade, bez mnogo kontakata sa ljudima…
Ipak, tako je možda bilo nekad. Sada i naučnici mogu i treba da koriste društvene mreže kako bi sa svetom delili svoja zapažanja, ono do čega su došli, sve nedoumice i brige, ali i nagrade.
Knjiga „Društvene mreže za istraživače, PR konsultante i eksperte“ norveškog autora Auduna Farbruta, koju je izdala „Kovačnica priča“, predstavlja praktični priručnik koji daje konkretne savete i neophodnu pomoć za započinjanje naučne komunikacije i deljenje znanja na društvenim mrežama i digitalnim kanalima. Svi saveti potiču iz praktičnog iskustva, autora koji je pokrenuo blog, i koji na svojim primerima može da poduči druge (naučnike).
Knjiga je posebno namenjena svima koji su prilično skeptični prema digitalnim kanalima, za koje misle da im oduzimaju dragoceno vreme i mentalne resurse.
Knjiga je zanimljiva jer naučnike, ali i sve druge, edukuje od A do Š kako da pokrenu svoj nalog na svim (korisnim) društvenim mrežama, zatim kako da prilagođavaju sadržaj, kada i koliko da objavljuju, u kojoj formi, itd. U knjizi se čak daje upustvo i „Kako da nađete vremena za društvene medije“.
Iz knjige izdvajamo i 8 razloga zbog kojih bi naučnici, PR konsultanti i eksperti trebalo da koriste društvene mreže:
1.Pozitivan uticaj na priznatost naučnika
Jedno istraživanje je pokazalo da su naučnici koji su često pričali sa novinarima o svom istraživanju bili mnogo priznatiji od onih koji su to radili retko ili koji to nikada nisu radili. Ukoliko bi se o istraživanju diskutovalo na Tviteru, to bi uticalo na one koji su češće u komunikaciji sa novinarima.
2. Društveni mediji vašem istraživanju daju na važnosti
Kada naučne članke prezentujete na društvenim medijima, možete podstaći više ljudi da ih čitaju i komentarišu. Istraživanje može time doprineti povećanoj inovaciji u poslovnom i javnom sektoru, pa čak i da političari donose bolje odluke zasnovane na informacijama.
3. Poboljšajte svoje istraživanje
Naučna komunikacija treba da bude integralni deo naučnog procesa, a ne samo izolovana aktivnost koja se dešava nakon što stavite rezultate na sto. Možete na primer da testirate radne hipoteze, misli i ideje sa vašim pratiocima na društvenim medijima. Pitajte ih za komentare.
4. Mreža za saradnju
Društveni i digitalni mediji su dobre platforme za uspostavljanje saradnje i pokretanje diskusije sa ostalim stručnjacima za vašu oblast. Vi birate sa kime želite da koristite svoje vreme, neka to budu naučnici, praktikanti i drugi koji vam daju nove ideje i perspektive.
5. Izvor prihoda i finansiranja
Postoji više primera kada su projetki bili finansirani od strane više pojedinaca (crowdfunding) kroz društvene medije. Kada svako ponaosob uplati ponešto, skupi se dosta sredstava.
6. Probijte se u javnost kao eskpert u svojoj oblasti
Društveni i digitalni mediji su takođe prostor koji možemo koristiti za diskutovanje u vezi sa komplikovanim pitanjima u naučnom svetu. Tu se, takođe, možete dotaći i naučne etike i integriteta istraživanja.
7. Budite u toku
Isfiltrirajte vesti koje dobijate, pronađite osobe koje dele novosti i znanja koja vas interesuju.
8. Prilika za vežbu i razvoj – poboljšajte se u pisanju i komunikaciji
Društveni mediji su sjajan prostor gde možete da poboljšate veštine pisanja i komunikacije, od superkratkih formata na servisu za mikro blogove – Tviteru, pa do obimnijih prezentacija. Takođe, možete da pratite čitanost tekstova, i da vidite šta bi eventualno mogli da uradite da naterate više njih da kliknu na članak za koji smatrate da zaslužuje pažnju.
Izvor: BIZLife
Piše: N.V.
