Više dilera droge, manje nezaposlenih

Piše: Milenko Vasović

Dirljiva je briga pojedinih državnih službenika za dilere droge. Obezbeđuje im se logistika, brine da ne budu osuđeni, ako su pak osuđeni da ne idu na izdržavanje kazne.

Desi li se kakvo ranjavanje tih „finih momaka“ tu su državni ljudi da im obezbede negu i adekvatno lečenje. Prosto, malo je društvenih grupa o kojima ljudi iz vlasti toliko brinu.

Evo, pre neki dan priveden je brat državnog sekretara zbog sumnje da je trgovao narkoticima. I gle, na trgovačku turu išao je službenim kolima Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. U jednim dnevnim novinama tvrde da je brat u „biznis“ i ranije išao državnim automobilom. Čak je često i sam vozio.

Cinici bi rekli da je i logično što logistiku za narko biznis daju upravo pojedinci iz Ministarstva za rad, jer i to je vid posla. I tako se smanjuje broj nezaposlenih. Kada ste čuli da je neki diler na berzi rada. Ili da koristi socijalnu pomoć. Nije ni čudo što od tolikih slučajeva resorni ministar ponekad deluje dezorjentisano.

Nekako u isto vreme načelnik kriminalističke policije u velikom gradu u Vojvodini potrčao je u Urgentni centar da obiđe ranjenog dilera koji je upucan, pa gotovo na radnom mestu – ispred dvorišta Osnovne škole „Đura Daničić“.

Da pitate načelnika ko je Đura Daničić, teško da bi vam mogao reći, jer nema ga u kartoteci, menjao je prezime, često je putovao…  ali zna ko je ranjeni diler. Briga za ranjenike je važna koliko i briga za tržište. Još je u vizitu poveo i drugog, proverenog i osuđivanog rasturača narkotika. Valjda da daju krv,  ako zatreba.

Državne strukture paze da se dileri pravilno rasporede, da ne ugrožavaju jedni druge. Nema smisla da se sukobljavaju oko teritorije. Zato vode računa da se takozvane  navijačke grupe okupljaju oko glavnog dilera, da se zna hijerarhija i da se ne stvara haos na tržištu narkotika koje je ionako jako palo. Droga nikad nije bila jeftinija,  dostupna je svima, što u novijoj istoriji nije zabeleženo.

Kada je u oktobru ubijen „poznati narko diler i vođa navijača  Partizana“ reagovao je državni vrh. Ministar policije je odmah u ime države proglasio rat mafiji. Takođe, uprava pomenutog kluba bila je na sahrani, a igrači su na prvoj sledećoj  utakmici  nosili majice sa likom  ubijenog. To se zove briga o kadrovima.

Neću ovde da širim priču o sinu jednog beogradskog načelnika, niti o policajcu iz interventne, to mogu biti i pojedinačni slučajevi. Hoću da vas podsetim da su saradnici narko bosova držali klub u sedištu partije koja je već godinama na vlasti.

I da se šef te partije slikao sa narko bosom. I da je novac od narkotika opran preko nekih gradilišta i privatizacije.  I da se i danas pere. I da toga nema bez pomoći vlasti. A da se na vlast dolazilo novcem od narko mafije. I sve u u krug, uz veliko razumevanje pravosuđa.

Jesmo li zbog đavoljeg novca zaboravili da je droga veliko zlo? Da razara pojedinca, porodicu i društo u celini.

Izvor: BIZLife