„Slučaj Vuksanović“ ili „slučaj Kurir“?

Piše: Nataša Mijušković

Mislilo se da domaći tabloidi ne mogu niže, a onda je „Kurir“ prevazišao i sebe i sve ostale. Naslovnom stranom od 23. januara na kojoj je dominantni naslov, uz fotografiju, posvećen bivšem političaru Slobodanu Vuksanoviću, zadat je težak zadatak većini dnevnih novina koje se utrkuju u objavljivanju laži, prostakluka i tuđe intime. Ima li odgovornosti za izgovoreno u zemlji u kojoj je gotovo sve što valja – devalvirano?

Uz odrednicu „šokantno“, list piše da su bivšeg ministra, po prijavi građana, lekari doma zdravlja pronašli promrzlog i gladnog u parku. Uz ispovest anonimnog izvora, priča se tu ne završava. Za komentar se zovu njegove nekadašnje kolege političari, među kojima je i njegov rođak Dragoljub Mićunović. Nije ga, kaže, dugo video i čuo. Ostali „žale slučaj“ i, indirektno, potvrđuju tužnu sudbinu. I sa svima njima su, gle čuda, „novinari istraživači“ stupili u kontakt, ali ne i sa akterom teksta koji će im (verovatno) prodati dnevni tiraž. Mora da je Vuksanović bio mnogo zauzet 22. januara, i prethodnih dana, pa je isključio mobilni telefon, sve do 23. januara kada su ga, verujem, na telefon dobili svi koji su okrenuli njegov broj – najpre novinari više dnevnih listova i televizija. A on se, valjda za televiziju, obrijao, ošišao, obukao odelo i, bez vidljivih tragova smrzavanja i gladovanja, saopštio da je dobro i da je „profesionalno i stambeno ispunjen“.

Otkud onda onda „Kuriru“ toliko (dez)informacija? Napisali su da je beskućnik, da spava po parkovima, a on – u stanu na Crvenom krstu na kome je i odrastao i igrao košarku za prvi tim „Radničkog“.  Oni „saznali“ da je ostao bez posla na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru, a on saopštio da je tamo dao otkaz još pre tri godine, što su potvrdili i na tom univerzitetu.

Nisu, međutim, u „Kuriru“ uspeli (ili nisu hteli) da saznaju da sada predaje na Fakultetu za primenjeni menadžment, ekonomiju i finansije u Beogradu. „Novinari“ tog tabloida, gle Marfija, sve naletali na sagovornike koji su ga sretali u iznemoglom stanju, al’ su neki „uspeli“ i da ga u odelu i namirisanog, sretnu na Fakultetu, među studentima.

Kakva se poruka šalje toj deci kojoj predaje Slobodan Vuksanović? Šta se poručuje svim njegovim bivšim studentima u Beogradu i Novom Pazaru i nekadašnjim srednjoškolcima, sada ljudima „u najboljim godinama“, kojima je predavao u prestonici? Kakva je to poruka  njegovoj ćerki koja je sada, cenim, negde oko velike mature?  Ili, možda, aktuelnim političarima?

Sve dok nije zahladnelo, sretala sam bivšeg ministra prosvete u Tašmajdanskom parku kako, u dobrom zdravlju i kondiciji, vežba na spravama pored „Šanse“. Ne podržavam njegovu odluku da ne tuži „Kurir“. Jer, ne bih im dala drugu šansu da pokušaju da upropaste neke druge živote. Treba li bivši političar i bivši ministar prosvete da bude i bivši čovek? Ili to ostaviti za autore i uređivački kolegijum „Kurira“? Što su oni odavno – i dokazali.

Izvor: BIZLife