Vikend vežbanje dovoljno da smanji rizik od kardiovaskularnih bolesti
Kakva je veza između obrazaca fizičke aktivnosti i smrtnosti?
Analiza istraživanja stanovništva je obuhvatila 63.591 odraslog ispitanika. Rizik od opšte smrtnosti je bio oko 30 odsto manji kod aktivnih nego kod neaktivnih osoba, uključujući ,,vikend vežbače’’ koji su vežbali preporučenih 150 minuta umerenim ili 75 minuta visokim intenzitetom jednom ili dva puta nedeljno, nedovoljno aktivne ispitanike koji su vežbali manje od preporučenih jednom ili dva puta nedeljno i redovno aktivne ispitanike koji su vežbali preporučenih tri ili više puta nedeljno.
Obrasci kao što su vikend vežbanje, nedovoljna i redovna fizička aktivnost mogu da smanje rizik od smrtnosti.
Jedna druga analiza studija posmatranja domaćinstava je obuhvatila 11 grupa ispitanika u okviru Zdravstvenog istraživanja u Engleskoj i Škotskog zdravstvenog istraživanja sa mogućom vezom sa podacima o smrtnosti. U analizu su uvršteni ispitanici stari 40 godina ili više. Podaci su prikupljani od 1994. do 2012. a analizirani 2016. godine.
Prijavljena fizička aktivnost u slobodno vreme, sa obrascima aktivnosti definisanim kao neaktivni (bez aktivnosti umerenog ili visokog intenziteta), nedovoljno aktivni (manje od 150 minuta nedeljno aktivnosti umerenog i manje od 75 minuta nedeljno aktivnosti visokog intenziteta), vikend vežbanje (150 ili više minuta nedeljno aktivnosti umerenog intenziteta ili 75 ili više minuta nedeljno aktivnosti visokog intenziteta jednom ili dva puta) i redovno aktivni (150 ili više minuta nedeljno aktivnosti umerenog ili 75 ili više minuta nedeljno aktivnosti visokog intenziteta 3 ili više puta). Nedovoljno aktivni učesnici su takođe analizirani po učestalosti fizičke aktivnosti.
Opšta i smrtnost od kardiovaskularnih bolesti i karcinoma potvrđena na osnovu smrtovnica.
Od ukupno 63.591 odraslog ispitanika (45,9 odsto muškarci; 44,1 odsto žene; prosečna starost 58,6 [11,9] godina), došlo je do 8.802 opšta smrtna slučaja, 2780 smrtnih slučajeva usled kardiovaskularnih bolesti i 2.526 od karcinoma tokom perioda praćenja. U poređenju sa neaktivnim učesnicima, stepen rizika od opšte smrtnosti je iznosio 0,66 (95 odsto CI, 0,62-0,72) kod nedovoljno aktivnih ispitanika koji su vežbali 1 do 2 puta nedeljno, 0,70 (95 odsto CI, 0,60-0,82) kod vikend vežbača i 0,65 (95 odsto CI, 0,58-0,73) kod redovno aktivnih ispitanika. U poređenju sa neaktivnim učesnicima, stepen rizika od smrtnosti usled kardiovaskularnih bolesti je iznosio 0,60 (95 odsto CI, 0,52-0,69) kod nedovoljno aktivnih ispitanika koji su vežbali 1 ili 2 puta nedeljno, 0,60 (95 odsto CI, 0,45-0,82) kod vikend vežbača i 0,59 (95 odsto CI, 0,48-0,73) kod redovno aktivnih ispitanika, U poređenju sa neaktivnim učesnicima, stepen rizika od smrtnosti usled karcinoma je iznosio 0,83 (95 odsto CI, 0,73-0,94) kod nedovoljno aktivnih ispitanika koji su vežbali 1 ili 2 puta nedeljno, 0,82 (95 odsto CI, 0,63-1,06) kod vikend vežbača i 0,79 (95 odsto CI, 0,66-0,94) kod redovno aktivnih ispitanika.
Vikend vežbanje i drugi obrasci fizičke aktivnosti u slobodno vreme 1 ili 2 puta nedeljno mogu biti dovoljni da se smanji rizik od opšte i smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti i karcinoma, bez obzira na važeće preporuke za fizičku aktivnost.
Foto: pixabay
