Veštačka inteligencija može da zameni ljude na 300 miliona poslova

Veštačka inteligencija (AI) bi mogla da zameni ljude na 300 miliona poslova sa punim radnim vremenom, navodi se u izveštaju investicione banke Goldman Saks.

Postoji mogućnost da zameni četvrtinu radnih zadataka u SAD i Evropi, ali može da znači i nova radna mesta i bum produktivnosti.

I to bi na kraju moglo da poveća ukupnu godišnju vrednost robe i usluga proizvedenih na globalnom nivou za 7 odsto.

Generativna AI, sposobna da kreira sadržaj koji se ne razlikuje od ljudskog rada, predstavlja „veliki napredak“, piše u izveštaju.

ChatGPT, Veštačka inteligencija (Pexels)

Izgledi za zapošljavanje

Vlada želi da promoviše ulaganja u veštačku inteligenciju u Velikoj Britaniji, za koju kaže da će „na kraju podstaći produktivnost u celoj ekonomiji“, i pokušala je da uveri javnost u njen uticaj.

„Želimo da budemo sigurni da veštačka inteligencija dopunjuje način na koji radimo u UK, a ne da ga ometa – poboljšavajući naše poslove, umesto da ih oduzima“, rekla je sekretar za tehnologiju Mišel Donelan za Sun.

U izveštaju navode da će uticaj veštačke inteligencije varirati u različitim sektorima – 46 odsto zadataka u administrativnim i 44 odsto u pravnim profesijama moglo bi da bude automatizovano, ali samo 6 odsto u građevinarstvu i 4 odsto u održavanju.

BBC News je ranije izvestio o zabrinutosti nekih umetnika da bi AI generatori slika mogli da naškode njihovim izgledima za zapošljavanje.

Umetnost, umetnik (Pixabay)

Manje plate

„Jedina stvar u koju sam siguran je da ne postoji način da se zna koliko će poslova biti zamenjeno generativnom veštačkom inteligencijom“, rekao je za BBC News Karl Benedikt Frej, budući direktor škole Oksford Martin na Univerzitetu Oksford.

Ono što ChatGPT radi, na primer, omogućava više ljudi sa prosečnim veštinama pisanja da prave eseje i članke. Novinari će se suočiti sa većom konkurencijom, što bi smanjilo plate, osim ako ne vidimo veoma značajan porast potražnje za takvim poslom, objasnio je on.

„Razmislite o uvođenju GPS tehnologije i platformi kao što je Uber. Odjednom, saznanje da su sve ulice u Londonu imale mnogo manju vrednost – i tako su sadašnji vozači doživeli velika smanjenja plata kao odgovor, od oko 10 odsto prema našem istraživanju. Rezultat su bile manje plate, a ne manje vozača. Tokom narednih nekoliko godina, generativna AI će verovatno da ima slične efekte na širi skup kreativnih zadataka“, dodao je.

Posao, veštačka inteligencija (Pexels)

Veštačka inteligencija bi mogla da smanji zaposlenost

Prema istraživanju koje citira izveštaj, 60 odsto radnika je u zanimanjima koja nisu postojala 1940. godine. Ali druga istraživanja sugerišu da su tehnološke promene od 1980-ih brže raselile radnike nego što su stvorile radna mesta.

Ako je generativna veštačka inteligencija kao prethodni napredak informacione tehnologije, zaključuju u izveštaju, to bi moglo da smanji zaposlenost u bliskoj budućnosti.

Međutim, dugoročni uticaj veštačke inteligencije bio je veoma neizvestan, rekao je izvršni direktor istraživačkog centra Resolution Foundation Torsten Bel za BBC News „tako da bi sva čvrsta predviđanja trebalo uzeti sa veoma velikom rezervom“.

„Ne znamo kako će se tehnologija razvijati ili kako će je firme integrisati u način na koji rade. To ne znači da veštačka inteligencija neće poremetiti način na koji radimo – ali trebalo bi da se fokusiramo i na potencijalne dobitke životnog standarda od produktivnijeg rada i jeftinijih usluga, kao i na rizik od zaostajanja ako se druge firme i privrede bolje prilagođavaju tehnološkim promenama“, zaključio je on.

Izvor: BIZLife

Foto: Pixabay, Pexels