UNDP: Klimatske promene „otkinule“ Srbiji 6 mlrd. USD
Stalna predstavnica UNDP u Srbiji Fransis Pikap izjavila je da je privreda Srbije pretrpela gubitke od šest milijardi dolara usled ekstremnih vremenskih prilika, počev od 2000. godine, kao i da bi, ukoliko se ne preduzmu mere i aktivnosti da se one spreče, mogla izgubiti još toliko do kraja ove decenije.
Ona je na online „Dijalogu o prilagođavanju Srbije na klimatske promene“ istakla da se Srbija se nalazi u regionu koji je naročito ugrožen klimatskim promenama, jer prosečne temperature u regionu rastu brže nego na globalnom nivou.
„U Beogradu smo do sada bili svedoci da su 13 najtoplijih godina do sada bile upravo od 2000. Godine, a to utiče na ljudske živote, stavlja dodatni pritisak na zdravstvene sisteme i usporava ekonomski razvoj, naročito u oblasti poljoprivrede, vodoprivrede, energetike, transporta i infrastrukture“, objasnila je Pikap.
Ona je naglasila da su prema izveštajima iz 2020. godine koncentracije gasova sa efektom staklene bašte na rekordnom nivou, kao i da i dalje rastu bez obzira na smanjene emisije od početka pandemije.
„Ako ove koncentracije budu nastavile da rastu prema predviđanjima, bićemo suočeni sa najvećim vrelinama, poplavama, sušama i požarima širom sveta.“
Period od 2016. do 2020. godine bio je najtopliji period od kada se temperature beleže i te promene negativno utiču na proizvodnju hrane i energetike, na dostupnost vode za piće, kao i na infrastrukturu i domove, kazala je Pikap.
Ona je podsetila i da je Skupština Srbije nedavno usvojila Zakon o klimatskim promenama, što je prvi samostalni zakon koji postavlja put za sproveđene mera adaptacije. „Ovaj Zakon je osnov za smanjenje emisija gasova u skladu sa nacionalno utvrđenim doprinosima i pomaže da se usaglasi zakonodavstvo Srbije sa EU“, istakla je ona.
Pikap je dodala da u okviru zelenog dogovora EU predlaže ambicioznu klimatsku agendu za Zapadni Balkan, što će povećati investicije na Balkanu u narednih sedam godina, prelaskom na dekarbonizaciju, cirkularnu ekonomiju, održive sisteme hrane i očuvanje biodiverziteta.
„Proteklih nekoliko godina zahvaljujući Zelenom klimatskom fondu, UNDP i Vlada Srbije su se udružili na izradi prvog Nacionalnog plana adaptacije, a radi se i na izradi konkretnih mera u ugroženim sektorima“, rekla je Pikap.
Poljoprivreda najranjivija
Predstavnik nacionalnog tima za saradnju Zelenim klimatskim fondom (GCF), Igor Grabež, naveo je da je poljoprivreda jedan od najranjivijih sektora kada se govori o klimatskim promenama i posledicama koje one izazivaju.
„U Srbiji preko 40 odsto stanovništva živi na selu i direktno zavisi od poljoprivrede i u tom smislu govorimo o ugroženosti čitave ekonomije, jer su sela važna za proizvodnju i sigurnost snabdevanja hranom“, naglasio je Grabež.
On je rekao da je cilj da se izvrše procene pogođenosti pojedinačnih grana poljoprivrede i regiona Srbije i da se za svake od njih pripreme specifične mere adaptacije na klimatske promene.
„Verujem da ćemo te mere imati do 2021. godine“, kazao je Grabež.
Izvor: Beta
Foto: BIZLife
