Umetnici u EU rade u nepoštenim uslovima, evroposlanici bi to da promene

Evroposlanici su usvojili predloge mera EU za unapređenje života i uslova rada profesionalaca u oblastima umetnosti, kulture i kreativnim sektorima.

U zakonodavnoj inicijativi, usvojenoj sa 433 glasa za, 100 protiv i 99 uzdržanih, evroposlanici ističu da jaz između nacionalnih socijalnih sistema, različite nacionalne definicije umetnika i pravila za samozaposlene stvaraju nepoštene uslove rada.

Sektor koji zapošljava 3,8% radne snage EU i učestvuje sa 4,4% u BDP, nije dovoljno zaštićen, ističe se u saopštenju Evropskog parlamenta.

Navodi se da u sektoru koji karakterišu netipični obrasci rada, neredovni prihodi i manje mogućnosti za socijalno pregovaranje postoji veći rizik od nedovoljno plaćenog ili neplaćenog rada, lažnog samozapošljavanja i problematičnih ugovora.

Nove digitalne tehnologije poput generativne AI, takođe predstavljaju izazov, dodaje se.

Kreativan rad investicija, ne trošak

Parlament traži pristup na nivou EU, kombinovanje zakonodavnih i nezakonodavnih alata, unapređenje socijalnih i profesionalnih uslova i stvaranje poštene i jednake situacije za sve umetnike i profesionalce u kulturi u EU.

Evroposlanici žele da taj okvir uključi direktivu o pristojnim uslovima rada i pravilnom utvđivanju statusa profesionalca u kulturi i kreativnim sektorima, odluku Saveta da će raditi na standardima EU u sektoru i prilagođavanje narednog ciklusa programa EU koji finansiraju sektor.

Koizvestilac Antonius Manders rekao je da je godinama radio kao umetnik i da je svestan izazova i dobrobiti koje to nosi. „Kulturni i kreativni sektori ključni su za kreiranje evropske solidarnosti i identiteta… Novac za kulturu i kreativan rad je investicija a ne trošak“, istakao je Manders.

Nakon glasanja u EP, Komisija ima tri meseca da odgovori Parlamentu koje će korake preduzeti ili da obrazloži odbijanje predloženog zakona.

Izvor: Beta

Foto: unsplash, EP