Ako ste primetili da iznenada imate mnogo više bora, češće bolove ili imate osećaj da ste kao preko noći ostarili, možda za to postoji naučno objašnjenje. Istraživanja pokazuju da starenje nije spor i postojan proces, već da ima skokove u najmanje dva naleta.

Studija koja je pratila hiljade različitih molekula u organizmu ljudi starosti od 25 do 75 godina, otkrila je dva velika talasa promena vezanih za uzrast – u dobi od oko 44. godine i ponovo u šezdesetoj.

Nalazi bi mogli da objasne zašto se nagli porast određenih zdravstvenih problema, uključujući probleme sa mišićima i kardiovaskularne bolesti, javljaju u određenim godinama.

Penzioneri, računar, stariji (Pexels)

„Ne menjamo se postepeno tokom vremena. Postoje neke zaista dramatične promene. Ispostavilo se da je sredina četrdesetih vreme dramatičnih promena, kao i rane šezdesete“, rekao je profesor Majkl Šnajder, genetičar i direktor Centra za genomiku i personalizovanu medicinu na Univerzitetu Stanford, i glavni autor studije.

U istraživanju je učestvovalo 108 dobrovoljaca, koji su svakih nekoliko meseci davali uzorke krvi i stolice, briseve kože, usne duplje i nosa u periodu između jedne i skoro sedam godina.

Istraživači su tako analizirali čak 135.000 različitih molekula (RNA, proteini i metaboliti) i mikroba (bakterije, virusi i gljivice koje žive u crevima i na koži učesnika).

Većina molekula i mikroba nije se menjala postepeno tokom vremena. Kada su naučnici tražili grupe molekula kod kojih dolazi do najvećih skokova, otkrili su da se te transformacije dešavaju kod ljudi u srednjim četrdesetim i ranim šezdesetim godinama.

Naglo starenje oko 45. godine bilo je neočekivano, i prvobitno se pretpostavljalo da je rezultat promena zbog perimenopauze kod žena, i da su njihovi rezultati uticali na ceo uzorak. Ali podaci su otkrili da se slične promene dešavaju i kod muškaraca u srednjim godinama pete decenije života.

Penzioneri, penzija EU (Pixabay)

„To ukazuje da, iako menopauza ili perimenopauza mogu doprineti promenama uočenim kod žena u srednjim četrdesetim godinama, verovatno postoje i drugi, značajniji faktori koji utiču na te promene i kod muškaraca i kod žena“, navodi dr Žiaotao Žen, recenzent studije sa Nanijang Tehnološkog univerzitetu u Singapuru.

Prvi talas promena uključivao je molekule povezane sa kardiovaskularnim oboljenjima i sposobnošću metabolizma kofeina, alkohola i lipida.

Drugi talas promena uključivao je molekule uključene u regulaciju imuniteta, metabolizam ugljenih hidrata i funkciju bubrega.

Alkohol i faktor životnog stila

Molekuli povezani sa starenjem kože i mišića promenili su se u obe vremenske tačke. Prethodno istraživanje je pokazalo da se kasniji skok u starenju može dogoditi oko 78. godine, ali najnovija studija to nije mogla da potvrdi, jer su najstariji učesnici imali 75 godina.

Obrazac se poklapa sa prethodnim nalazima da se rizik od mnogih bolesti povezanih sa starenjem ne povećava postepeno, pri čemu rizik od Alchajmerove i kardiovaskularnih bolesti pokazuje nagli porast nakon 60. godine.

Stariji, penzija, penzioneri (Pixabay)

Takođe je moguće da bi neke od promena mogle biti povezane sa načinom života ili nekim navikama. Na primer, promena u metabolizmu alkohola može biti rezultat porasta konzumiranja alkoholnih pića u srednjim četrdesetim, što može biti stresan period života.

„Verujem da treba da pokušamo da prilagodimo svoj životni stil dok smo još zdravi“, rekao je Šnajder. Ovi novi nalazi bi mogli biti od pomoći u ciljanim intervencijama, kao što je veća fizička aktivnost tokom perioda bržeg gubitka mišića, preporučuju autori.

Nalazi su objavljeni u časopisu Nature Aging.