Istraživanje: Sredstva za ubijanje bubašvaba koja kupujemo su uglavnom beskorisna
Bubašvabe je teže ubiti nego što se to trenutno pretpostavlja. Novo istraživanje pokazalo je da su sredstva za prskanje bubašvaba iz prodavnica praktično beskorisna u kontroli infestacija nemačkih bubašvaba (bubarusa) u prirodi, uglavnom zbog široko rasprostranjene otpornosti na najčešće korišćene pesticide.
Postoji 4.500 poznatih vrsta bubašvaba, iako samo oko 30 njih zaista živi blizu ljudi, a još manje su uporne štetočine. Ove napasti nisu samo odvratni kradljivci hrane, već mogu izazvati astmu ili širiti bolesti. Najčešća bubašvaba koja muči ljude, i jedna od retkih koja zapravo mora da živi unutar naših domova, je nemačka bubašvaba, kod nas poznatija bubarusa ili smeđa bubašvaba (Blattella germanica). Bubašvabe imaju ponekad preuveličanu reputaciju kao neuništive štetočine. Ali zaista su izdržljivi preživljavači, i postale su još bolje u izbegavanju naših oružja.
Istraživanja su pokazala da su današnje bubašvabe široko otporne na piretroide, najčešću klasu pesticida koji se koriste u potrošačkim proizvodima. Međutim, iznenađujuće je malo istraživanja koja direktno ispituju kako ovi proizvodi funkcionišu protiv stvarnih populacija bubašvaba.
Godine 2019, naučnik sa Univerziteta Kentaki, Zekari DeVris i njegov tim objavili su studiju koja je pokazala da totalni dimni uređaji — poznati i kao bombe za insekte — ne uspevaju u tretmanu infestacija nemačkih bubašvaba. DeVris i njegove kolege nastavili su da proučavaju ovu temu, a u svom najnovijem istraživanju, koje je predvodila Džonalin Gordon, naučnici su testirali četiri uobičajena brenda sredstava za prskanje bubašvaba zasnovanih na piretroidima: dva aerosola (Raid i Hot Shot) i dva tečna spreja (Ortho i Spectracide).
Otpornost Bubašvaba
Naučnici su testirali sprejeve na četiri različite grupe nemačkih bubašvaba: liniju bubašvaba izolovanu pre više od 70 godina, pre nego što su bile izložene ovim pesticidima, i tri populacije prikupljene iz nedavnih infestacija u Severnoj Karolini i Kentakiju. Izložili su bubašvabe proizvodima pod tri uslova: direktno prskanje, prskanje površina koje su uobičajene u domaćinstvima (kao što su pločice ili gipsani zidovi), puštanje da se površina osuši, a zatim zadržavanje bubašvaba na mestu 30 minuta, i na kraju zadržavanje bubašvaba na prskanim površinama onoliko dugo koliko je potrebno da sve bubašvabe umru. Ova dva poslednja uslova imala su za cilj da oponašaju vrstu rezidualne izloženosti koju sprejevi ostavljaju.
Kao što se očekivalo, zamrznute bubašvabe lako su podlegle sprej proizvodima pod gotovo svakim scenarijem. Kontinuirana izloženost prskanim površinama takođe se pokazala smrtonosnom za sve populacije bubašvaba, iako bi bilo potrebno između 8 i 24 sata da potpuno umru. Ali bubašvabe nisu bile tako lako savladane sa samo ograničenom izloženošću.
„Otkrili smo da postoji smanjena efikasnost pri direktnom prskanju populacija otpornih na piretroide koje smo testirali. Takođe smo uočili značajno smanjenu efikasnost sa ograničenom izloženošću ostacima tih proizvoda na poroznim i neporoznim uobičajenim unutrašnjim površinama sa našim populacijama prikupljenim na terenu,“ rekla je Gordon za Gizmodo.
Sve u svemu, ove bubašvabe imale su prosečnu stopu smrtnosti od 20 odsto ili manje u svim kombinacijama proizvoda i populacija pod ograničenom izloženošću.
Iako će direktno prskanje bubašvaba koje vidite verovatno ubiti većinu njih, nećete moći da dostignete bezbroj drugih koje se kriju u pukotinama i uglovima vašeg doma. Prethodna istraživanja tima takođe su pokazala da nemačke bubašvabe verovatno neće ostati na prskanoj površini satima, čekajući da umru. Dakle, najčešća upotreba ovih proizvoda je takođe ona koja najčešće neće uspeti. A ovi sprejevi nisu ni bez rizika, jer hemikalije u njima mogu potencijalno izazvati bolesti kod ljudi i kućnih ljubimaca.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife
Foto: Unsplash/Pixabay