Tijanin „Imaginarium“ u kom starine dobijaju novi život: Ne mora sve da bude praktično, nešto je i magično
Stari zanati su već godinama na granici izumiranja, a gašenje zanatske tradicije u Srbiji nije novost. Oni koji su još uvek u takvoj vrsti posla kažu da je u modernom vremenu teško održati kontinuitet i ostati profitabilan, za mnoge od njih potrebno je umeće, upornost i mnogo ljubavi.
Upravo zahvaljujući ljubavi prema estetici i svom preduzetničkom duhu, za koji kaže da je neophodan, istoričarka umetnosti Tijana Živanović je brojnim komadima starog nameštaja udahnula novi život, stvorila neke nove i uspešno stari zanat prilagodila novim tržišnim uslovima.
Ona za BIZLife govori o tome kako je počela da restauira stari nameštaj, gde pronalazi inspiraciju, ali i svedoči tome da komadi nameštaja ne moraju uvek da budu funkcionalni, već da nešto mora da bude i „samo lepo“.
„Nikako mi nije išao posao od devet do pet, nisam se u tome pronalazila, jer ne volim da sam ograničena. Pošto sam završila istoriju umetnosti, posao muzejskog tipa mi je takođe bio dosadan i pasivan. Sasvim slučajno sam došla do nameštaja i to prilično kasno. Najpre sam radila za sebe, a onda sam shvatila da bih to mogla da radim i za druge i evo to traje već deceniju ipo“, počinje priču Tijana.
Naša sagovornica nastavlja da je posao sa izradom i prepravkom nameštaja vremenom proširivao svoj opus, te da je u nekom trenutku kreirala i jastuke i nakit, uvozila posuđe i lustere, ali da su njena ljubav ostali stari komadi nameštaja koje ponova vraća u život.
„Pronalazim nameštaj koji mogu da preuredim, oslikam i nađem im ponovnu namenu, onda su ljudi počeli da mi donose i svoje komade. Krenula sam sa velikim entuzijazmom i verom da ja to mogu i umem da uradim, ali i da plasiram. Sreća pa su društvene mreže postojale i tada, pa su ljudi počeli to da prepoznaju“, objašnjava Tijana.
Od gepeka do izložbenog salona u centru grada
Tijanine komade danas možete videti u njenom salonu „Imaginarium“ koji se nalazi na Vračaru, a kako ističe na početku je svoje primerke predstavljala „od vrata do vrata“, a materijale vadila iz gepeka i pokazivala ih klijentima, praktično na ulici.
„Danas ljudi dolaze kod mene, sa fotografijama, željama da podmladim njihov stari nameštaj koji je viđen sa stanovišta kulture, tradicije i umetnosti. Taj nameštaj ne mora da bude funkcionalan, ja volim da kažem ‘ne mora sve da bude praktično, nešto je i magično’, a kroz istoriju umetnosti sam se nahranila lepotom i različitim stilovima“, objašnjava ona za BIZLife.
Tijana napominje da su njeni klijenti oni koji su već sredili stanove, ali koji hoće da ih utople, a ona to čini starinom, duborezom, bojama, finim materijalima… Najpre sa njima mora da popriča, da vidi šta žele i da oseti ne samo prostor, već i ljude.
„Pored toga što prepravljam stare stvari, postoji niša gde radim komode iz početka. To su taburei i beržere, tradicionalne, visoke fotelje koje su ikone stilskih stanova. Takođe, Imaginarium je vremenom postao prepoznatljiv po otkačenim tabureima, a za njih važi pravilo ‘što luđe to lepše“, ističe naša sagovornica.
Na pitanje da li smatra da bi joj bilo teže da počne sada u odnosu na pre 15 godina, Tijana odgovara potvrdno, jer da je tada znala kroz šta se sve prolazi u procesu stvaranja jednog ovakvog brenda, pitanje je da li bi se upustila u tu avanturu.
„Ja ne pravim najbolji nameštaj na svetu, ja pravim igru, nadogradnju, lucidne stvari… Tada sam imala entuzijazam i želju da to izbacim kroz nameštaj, a vremenom sam učila o stilovima, bojama, materijalima… Ponekad se pitam kada sam sve stigla da uradim i kako sam imala snage za sve ovo“, kaže Tijana.
„Volim i ističem tu svoju preduzetničku crtu, jer znam mnogo umetnika koji tavore jer nemaju to u sebi. Možete da napravite najlepšu stvar na svetu, ali ako ne umete da je prodate, ugasiće se. Ovo je posao koji podrazumeva samo mene, pored mojih majstora, a to je preduzetnički zahtevno. Ovo što radim prevazilazi tu lepotu kreiranja i stvaranja“, ističe Tijana.
Stari zanati nam izumiru jer svi žele nešto instant
Tijana kroz svoj posao održava neku vrstu zanatske tradicije, jer su svi njeni komadi ručno napravljeni, za koji je karakteristično odsustvo maintream-a sa dozom lucidnosti.
„Jako sam tužna što stari zanati izumiru, mala je i fina razlika između umetnosti i zanatstva, jer su zanatlije umetnici. Svi moji majstori su učili kod starih zanatlija, gde su bili šegrti, danas sve to izumire, prvenstveno mislim na drvenariju, rezbariju i ostalo, danas deca ne upisuju na primer tapetarski zanat. Razlog tome je jer svi žele nešto instant, brzo, a manualni rad je jako koristan“, ističe ona.
„Današnje vreme je dovelo umetnost u mnogo širi kontekst, nego što je ona bila izvorno. Možete biti najbolji umetnik na svetu, ako nemate tu preduzetničku crtu ili nekog ko vam je mecena, ko vas gura i promoviše, ne možete ništa da uradite. Sa druge strane i preduzetništvo je umetnost, jer umetnost je znati pozicionirati se, prodati, reći nešto“, objašnjava Tijana.
Tijana za kraj našeg razgovora ocenjuje da ne postoji konkretan trenutak kada je shvatila da je uspela, jer su za nju uspesi svi oni klijenti za koje je radila sve ove godine, ali i oni za koje će tek raditi.
„Uspeh dolazi kroz afirmaciju svega ovoga, kada osetite da ono što radite ljudi cene, možda ne konkretno kroz komad nameštaja, već vas kroz to. Ima dosta ljudi koji mi pišu da nameštaj koji proizvodim nije njihov senzibilitet, ali se dive mojoj upornosti, strasti, energiji, volji… Strast je ključna stvar, jer ništa bez nje na ovom svetu nije nastalo“, zaključuje ova umetnica i preduzetnica.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. Prijavite se na naš newsletter.
Tijana je napustila siguran posao kako bi pravila DŽIN i jedina je žena u Srbiji koja to radi
Izvor: BIZLife/Mladen Stanković
Foto: Jelena Jojić-Tomić/Ana Marković