Tijana je napustila siguran posao kako bi pravila DŽIN i jedina je žena u Srbiji koja to radi

Svake godine, druge subote u junu obeležava se Svetski dan džina. Iako se u početku koristio kao lek, džin je vrlo brzo kroz decenije našao put i primenu kao alkoholno piće i glavni sastojak mnogih koktela. Našao je put i do jedne Subotičanke, Tijane Faćol.

Nastao u Holandiji i Belgiji u dalekom 16. veku, džin se brzo proširio i na tlo Velike Britanije gde je postao popularno piće u narodu. Na domaćem podneblju, džin je imao jaku konkurenciju u vidu rakije, posebno klekovače, jer se ista biljka koristi za jedno i drugo piće. Ipak, ova žestina je uspela da se ukoreni i u našu kulturu, pa je džin rado viđen gost na proslavama i u koktelima.

Tijana Faćol, preduzetnica iz Subotice i vlasnica destilerije džin „GINfinity“ kaže da je njena ideja o proizvodnji džina počela od rakije, koju porodično proizvode već godinama, ali koju ona ne konzumira.

GINfinity

„U jednom trenutku predložila sam suprugu da pokušamo da napravimo nešto u čemu ću i ja uživati. U isto vreme postala sam svesna sve veće popularnosti džina i malih zanatskih proizvođača u okruženju, prvenstveno u Hrvatskoj i Sloveniji, pa se ideja da napravimo svoj džin nekako činila logičnom. Usledio je dug period učenja, istraživanja, testiranja…“, započinje svoju priču Tijana, koja je jedina žena koja se bavi ovim poslom u Srbiji.

Ona za BIZLife dodaje da nije imala predstavu o tome kako će ljudi da reaguju na domaći džin, pogotovo iz razloga što dolaze iz male sredine, a u to vreme nisu imali apsolutno nikakve značajne kontakte u većim gradovima, koji bi im pružili veće šanse.

„Vredno i predano smo radili na unapređivanju prvobitnih receptura, na usavršavanju tehnologije proizvodnje… To je zapravo proces koji se ne završava nikada“, kaže ova Subotičanka.

Svaki džin je jedinstvena i autentična igra ukusa

Kako je cilj napraviti džin najvišeg kvaliteta, sve počinje izborom najkvalitetnijih sastojaka. GINfinity nastaje od otprilike 13 vrsta biljaka. Svakoj se posvećuje značajna pažnja i svaka je jednako važna u toj mirisnoj gužvi.

Tijana objašnjava da sve počinje macuracijom. GINfinity se pravi od žitnog alkohola, koji se razblažuje i u koji se onda potapaju biljke/voće/začini. Nakon macuracije sledi proces destilacije. Destilacija se radi na kolonskom bakarnom kazanu.

Destilerija GINfinity

„Zašto je važno kakav je kazan? Jer i od toga zavisi finalni prozvod. Naš kazan ima tri kolone, svaka kolona praktično znači jednu destilaciju, što znači da je džin zapravo tri puta destilisan. Rezultat je čistiji destilat sa manjim sadržajem eteričnih ulja, viših alkohola i estara. Destilacija traje prilično dugo i mora biti kontinualna. Nema prečica kada za rezultat želite destilat izvanrednog kvaliteta. Onda sledi proces odležavanja, sastavljanja finalnog proizvoda, a potom filtriranje kako bi na kraju imali kristalnno čist destilat“, navodi ona.

Džin je svevremeno piće. Ono što ga čini posebnim je što zaista na svetu ne postoje dva ista. GINfinity je džin sa dušom. Jer ja svoju ulivam u svaki trenutak njegove pripreme. Volim da kažem da GINfinity nije proizveden, već ručno izrađen. Pravi se u malim serijama, što omogućava da pratim kvalitet i da ne odstupam od njega. GINfinity je „kraft“ džin jer je svaka boca u pravom smislu ručni rad.

Tijana trenutno na godišnjem nivou proizvede oko 5.000 litara džina sa četiri etikete. GINfinity se na tržištu Srbije prodaje direktno preko web shop-a. Takođe, ima po nekoliko specijalizovanih prodavnica u kojima je moguće kupiti ovaj džin u nekoliko gradova u Srbiji. To su uglavnom vinoteke i specijalizovane prodavnice poput gift-shopova.

Tijana Faćol (Privatna Arhiva)

„Trudimo se da posetimo što više manifestacija na kojima imamo prilike da razgovaramo sa našim kupcima. To je neprocenjivo jer je savršen način da se krajnji konzumenti upoznaju kako sa našim proizvodima, tako i sa nama. Razvoj brenda doveo nas je lagano i u HoReCa sektor. Kada je reč o distribuciji, još uvek smo u potrazi za pravim ljudima. Iako su nam kupci u Srbiji prioritet, prošle godine smo ušli i u priču izvoza i to je otvorilo neka nova vrata“, kaže Tijana za BIZLife.

Biti žena destiler je samo po sebi podvig

Naša sagovornica ističe da je cela priča sa džinom nastala kao hobi te da na početku nije razmišljala o tome da će napustiti svoj relativno stabilan posao, kako bi se upustila u nešto neizvesno.

„U nestabilnoj poslovnoj klimi u našoj državi, odluka o pokretanju sopstvenog biznisa je zapravo bila najteži deo samog procesa. Trenutak kada sam shvatila da imam dobar proizvod, bio je prekretnica. Reakacije tržišta pogurale su me u tom pravcu možda i brže nego što sam bila spremna. Najteže mi je bilo savladati samu sebe. Morala sam da naučim da budem strpljiiva, da ne očekujem mnogo, brzo i odjednom. Izgradnja brenda je dugotrajan proces“, kaže Faćol.

Brzo sam shvatila da je vođenje sopstvenog biznisa ipak jedna potpuno druga priča. Moraš biti „all in“. Kada si „sam svoj gazda“, moćno je što ne odgovaraš nikome, ali isto tako sve greške su tvoje, sva odgovornost je na tebi. To je često skupo, u svakom smislu te reči. Ali svaka greška je nova lekcija, koju ćeš sutra s ponosom primeniti.

„Osim toga, obrela sam se u zanatu/profesiji koja se kod nas u okruženju još uvek neopravdano smatra ‘muškim poslom’. Pa ako pričamo o izazovima koje je bilo potrebno savladati, ne mogu a da ne pomenem i to. Biti žena destiler je samo po sebi podvig. Nailazila sam na odmahivanja rukom, na nevericu u pogledu, pa i na neprimerene komentare na račun toga što sama destilišem naš džin. Sve to nije me sprečilo da podignute glave stojim iza svog proizvoda“, ističe ova preduzetnica.

Ona kaže i da ovu biznis priču cela porodica živi svaki dan, te da radi ono sto voli i da se trudi da ne doživljava izazove kao probleme.

Destilerija GINfinity

„Ipak, u zemlji poput naše sa neizvesnom ekonomskom i geopolitičkom slikom, ima trenutaka kada moram da zastanem i dva puta razmislim. Najveća prepreka malih porodičnih biznisa je doći do sredstava za neke veće projekte. Koliko god se trudili da isključivo iz redovnog poslovanja obezbedimo sve potrebne finansije, neki veći projekti nam se za sada odlažu upravo iz toga razloga. Subvencije države postoje, ali nekako uvek izmiču one koje su u tom trenutku najpotrebnije“, navodi kao glavne izazove poslovanja Tijana.

Trenuci „šta mi je sve ovo trebalo“

Tijana opisuje i momenat kada je znala da je uspela u ovom poslu.

„Kada neki rendom ljudi prepoznaju moj proizvod, to je momenat kada me preplavi neki poseban osećaj zadovoljstva. Tada znam da sam ga predstavila kao treba, da ljudi prepoznaju i cene njegov kvalitet, te da je postigao to da se o njemu priča… GINfinity se među prvima pojavio na kraft džin sceni u Srbiji, i volim da verujem da sam u neku ruku doprinela razvoju kulture ispijanja kraft džinova“, sa zadovoljstvom priča naša sagovornica.

Ona kaže i da je prošlo pet godina od kako se upustila u ovu avanturu i da postoje trenuci kada se zapita da li joj je sve ovo trebalo.

Tijana Faćol sa porodicom

„To su uglavnom oni teški dani, dani bez radnog vremena, kad toliko obaveza treba smestiti u 24 sata. Prvo što me tad osvesti je ljubav prema ovome što radim. Setim se da sam srećna ovde i sada. Jako volim što gradim nešto naše. Volim da pogledam unazad i setim se početka, a onda razmislim dokle smo došli. Budem ponosna, iskreno“, objašnjava Tijana i dodaje: „Mašina od tri člana koja stoji iza mene je najveća pokretačka snaga. Suprug, koji me pogura kada mi je teško, koji me savetuje i usmeri kad na trenutak izgubim kompas (i živce). Naše devojčica koje se ugledaju na mene, starija ćerka koja sa svojih 10 godina svima ponosno govori kako će ona preuzeti „mamin biznis“ kad bude velika. To je snaga, ali i pravi izazov“.

Tijana zaključuje i da su snažan vetar u leđa svakako priznanja za kvalitet koja dobija na raznim međunarodnim takmičenjima, te da je svako priznanje poziv da budu još bolji, još kvalitetniji.

Izvor: BIZLife/Mladen Stanković

Foto: Tijana Faćol privatna arhiva