Deca takođe ne nose teške torbe zato što na nastavi rade digitalno, na laptopu ili tabletu. Ali danas će biti drugačije. Učiteljica pokazuje deci novi udžbenik iz matematike.

“Prvo vam ga dajem da ga pogledate u slobodno vreme. Prelistajte ga. Potpuno je nov!”, piše Deutsche Welle.

Preokret u pet godina

Prave knjige u razredu! Posle skoro četiri godine škole, za tu decu je to prvi put. Do sada su na časovima matematike radili skoro isključivo na laptopu. Posle samo nekoliko minuta učenica Ines primećuje razliku: “Ima više opisa. To nismo imali na laptopu. Ali sada moram sama pročitati, to je malo teže. Ranije mi je kompjuter čitao zadatke naglas”.

U mnogim švedskim učionicama polako se počinje događati preokret – povratak na staro. Jer, čak i đaci osnovnih škola već godinama se podučavaju gotovo isključivo digitalno. A pre samo pet godina školske vlasti su u nacionalnim smernicama preporučile korišćenje digitalnih nastavnih sredstava kao što su laptopi ili aplikacije i da ne koriste udžbenike.

Međutim, pokazalo se da je to imalo i nedostatke, kaže učiteljica Džanet Viberg.

Škola, deca (Freepik)

„Kod đaka je smanjena brzina čitanja, manji je rečnik i lošije razumevanje pročitanog. Verujemo da je to zato što smo previše radili digitalno”.

Švedski školski sistem je liberalizovan.

Pored državnih škola postoje i brojne privatne, a osnovna škola traje devet godina. Obrazovna politika se ne provodi centralno, škole i nastavnici pristupaju digitalnoj nastavi na različite načine. Švedska konzervativna vlada to želi da promeni i nastavnicima uskoro da nove smernice.

Digitalna nastava

Švedska vlada je za vraćanje knjiga u škole samo ove godine na raspolaganje stavila 60 miliona evra. Ministarka za obrazovanje Lota Edholm posebno zahteva da učenici osnovnih škola ponovo više čitaju.

“Problem sa digitalizacijom je što je većim delom nametnuta odozgo. Prosvetni radnici su bili protiv, ali su imali osećaj da ih niko nije slušao. Digitalna nastavna sredstva su za stariju decu. Znamo da, prema istraživanjima mozga, mala deca uopšte ne bi trebalo da dolaze u kontakt sa ekranima. Mnogi roditelji takođe žele da vratimo knjige. Jer, s knjigom mogu lakše razumeti šta dete treba da nauči za sledeći test, umesto da im se daje neki papir ili samo link”, ​​kaže Edholm.

U školi Lövestad u južnoj Švedskoj za čas geohgrafije deca uzimaju s police laptope: cilj je da upoznaju svoju zemlju, da nauče gde se nalaze gradovi i regije i da ih obeleže na ekranu. Jedan laptop ne radi kako treba. “Može proći i celi školski čas dok ponovo proradi. To je loše. Pisanje je mnogo bolje! Više se povezuje s mozgom”, kaže jedan učenik.

Švedske školske vlasti takođe ukazuju na ulogu nastavnika koji bi se na pravi način trebali nositi s novim mogućnostima. U svakom slučaju, Viberg ne želi da drži nastavu potpuno bez laptopa.

“Budućnost je digitalna. Moramo učiti decu o ovom svetu i na pravi način. Da ponovo imam izbor, izabrala bih kombinaciju”, kaže Viberg.