Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Sudovi PARALISANI: 30.000 klijenata traži od banaka da vrate novac

    Sudovi u Srbiji gotovo da su paralisani ogromnim brojem predmeta u kojima građani tuže banke za troškove obrade kredita. Reč je o više od 30.000 tužbi, a strukovna udruženja sudija i tužilaca već traže od države da se pronađe rešenje za ovaj problem.

    Dušan Marković iz Jagodine tužio je svoju banku za naplaćene troškove obrade kredita. Smatra da je u pravu i da banka osim kamate nije imala osnova da naplati ništa drugo. Pronašao je ugovore, angažovao advokata i nada se da će spor sa bankom biti brzo rešen.

    „Prvo nam naplaćuju najveće kamate u Evropi, a još preko toga ti naplate neki trošak obrade koji je nezakonit, neustavan, kako god hoćete, tako da nema smisla“, ističe Dušan Marković, podnosilac tužbe, prenosi RTS.

    U parničnim odeljenjima sudova koja postupaju u prvom stepenu pojačan je priliv novih predmeta protiv banaka.

    „U 2020. godini podneta je 191 tužba od strane građana protiv više banaka od toga je u 22 predmeta postupak okončan donošenjem presuda u korist građana, tako da u ovom sudu nema nijedne presude koja je doneta u korist banaka“, navodi sudija Jasmina Tašković.

    Ustavni sud potvrdio nezakonitost, ali…

    Iako je Ustavni sud potvrdio nezakonitost naplate troškova obrade kredita, odnosno dosadašnji stav Vrhovnog suda, prema kojem banke nemaju pravo da naplaćuju tu naknadu, a da pritom taksativno ne navedu dužniku šta su konkretno troškovi – banke ih i dalje naplaćuju.

    „Očekujemo da Narodna banka Srbije kao regulator rada banka jasno i nedvosmisleno zabrani naplatu troškova obrade kredita i objasni bankama na koji način to mogu da naplaćuju“, kaže za Politiku predstavnik udruženja Efektiva Dejan Gavrilović i dodaje da se troškovi obrade kredita kreću od 0,5 odsto vrednosti zajma, a u pojedinim slučajevima je naplaćivano i 15 odsto od pozajmice.

    On navodi da sudovi u 99 odsto slučajeva presuđuju u korist korisnika kredita. Za zatrpanost sudova su delimično krivi i sami sudovi, koji, kako kaže, te lagane sporove, gde postoji nedvosmislena sudska praksa, bespotrebno odugovlače.

    „U poslednje vreme, kada se podnese tužba, sud obavesti banku, ona odgovori na tužbu i sud donese presudu. Sve češće imamo slučajeve da se presuda donosi i bez ročišta. Najveći krivac je NBS, koja uprkos čvrstoj sudskoj praksi, dozvoljava bankama da naplaćuju obradu kredita. Došli smo u situaciju da, kada novi korisnik podigne kredit, a banka ne želi da se odrekne troškova obrade, on uzme kredit i odmah ode kod advokata i podnese tužbu“, navodi Gavrilović.

    Počelo i nasumično pozivanje građana telefonom

    Zastupanjem građana u predmetima protiv banaka bave se advokati, razna udruženja i agencije i gotovo svi gradovi oblepljeni su obaveštenjima kome se javiti. Poslednjih dana krenulo je i nasumično pozivanje građana telefonom s pitanjem – da li ste imali kredit? Zastupnici se obično naplaćuju po pravosnažnosti presude od strane koja izgubi spor.

    „Banke nisu kod svakog klijenta naplaćivale trošak obrade, ali u većini slučajeva jesu. Tamo gde je naplaćen taj trošak obrade klijenti treba da imaju ugovor o kreditu gde se to vidi i to je osnov za podnošenje tužbe“, objašnjava advokat Ivan Milošević.

    Strukovno Udruženje sudija i tužilaca zatražilo je od Vlade da učestvuje u rešavanju ovog pitanja na brz i pogodan način, jer realno preti blokada sudova.

    „Sudovi u Srbiji su u ozbiljnoj opsadi“

    „Svi sudovi svih nivoa u Srbiji su u ozbiljnoj opsadi zbog ovih predmeta. Da ne budem pogrešno shvaćena, građani imaju pravo da svoje pravo zaštite pred sudom, ali sud je to pitanje rešio, sada treba naći pogodan način da se prevaziđe ova situacija blokade rada sudova“, naglašava Ivana Josipović, predsednica UO Udruženja sudija i tužilaca.

    Banke kažu da nema pravnog osnova za tužbe i često se žale drugostepenim sudovima. Ističu da je klijent pre potpisivanja ugovora bio upoznat sa uslovima i da naknade za troškove obrade postoje i u inostranstvu.

    Ima i pokušaja da se klijenti vansudski nagode sa bankom. Pojedinačni brojevi često nisu velike, ali u ukupnom zbiru, prema računicama udruženja potrošača, banke su na ime troškova obrade kredita naplatile više od 10 milijardi dinara.

    Izvor: BIZLife/RTS/Politika

    Foto: Pixabay

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    developed by Premium Factory. | Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE