Šta kaže guvernerka o RASTU CENA i šta ih je izazvalo?
Visoka aprilska međugodišnja inflacija od 2,8 odsto izazvana je privremenim faktorima, a prema projekciji Narodne banke Srbije (NBS), inflacija u našoj zemlji će i u narednim godinama ostati pod kontrolom i kretaće se u granicama dozvoljenog odstupanja od cilja, kaže Jorgovanka Tabaković, guverner NBS.
Tabaković objašnjava da je sada pod uticajem izlaska iz pandemije i rasta cena primarnih proizvoda na svetskom tržištu inflacija u većini zemalja, pa i u Srbiji, nešto veća nego prošle godine.
“Privremeni faktori koji utiču na takvo kretanje inflacije su pre svega svetska cena nafte, koja se, nakon istorijski najnižeg nivoa zabeleženog u toku pandemije, ove godine oporavlja i dostigla je pretkrizni nivo. To se preliva na rast cena derivata nafte u svim zemljama, pa i u Srbiji“, ističe Tabakovićeva.
Kaže da je pored cene nafte, privremeni faktor rasta inflacije i rast cena hrane.
On je pre svega posledica viših cena primarnih poljoprivrednih proizvoda na svetskom tržištu i rasta cena povrća na domaćem tržištu u aprilu zbog hladnog vremena, kao i niske baze iz istog perioda prethodne godine.
„Prestanak delovanja ovih faktora i izlazak ovogodišnjih poskupljenja hrane i naftnih derivata iz međugodišnjeg obračuna inflacije, doprineće da se inflacija od drugog tromesečja naredne godine nađe u donjem delu ciljanog raspona od tri plus-minus 1,5 odsto“, naglašava Tabaković.
Na pitanje koliko lična potrošnja doprinosi privrednom rastu i kakav uticaj na potrošnju i rast imaju mere pomoći države građanima, ona odgovara da je ova potrošnja jedan od stubova privrednog rasta u svim zemljama.
Ističe da je jedino privredni rast od koga korist imaju svi slojevi društva održiv i poželjan u dugom roku.
Kaže, međutim, da nije suština u tome da li lična potrošnja raste, već po kojoj stopi.
„Potrebno je da u srednjem i dugom roku lična potrošnja raste nešto sporije od ukupnog bruto domaćeg proizvoda (BDP), čime se njeno učešće u BDP-u postepeno smanjuje, a istovremeno otvara prostor za rast investicija i neto izvoza. To je najpoželjniji model privrednog rasta i upravo po njemu srpska privreda raste od 2015. godine“, objašnjava Tabaković.
Izvor: RTS/Tanjug
Foto: Beta/Miloš Miškov
