Kako naglašavaju, ljudska je reakcija upijanje tuđih emocija tokom teških situacija, ali to može da dovede do problema poput sekundarnog stresa.

„Na fundamentalnom nivou, mi smo društvena bića. Hvatamo znakove drugih ljudi“, objašnjava Tim Bono, predavač psihologije i nauke o mozgu, sa univrrziteta Vašington u Sent Luisu.

Sekundarni stres (Unsplash)

On dodaje da ako puno ljudi oko nas reaguje na neki događaj s tugom ili strahom, mi to primećujemo i skloni smo da usvojimo takva ponašanja, piše „Yahoo Life“.

Kad je reč o stresu drugih ljudi, on može da poprimi ekstreman oblik, koji mnogi ljudi nazivaju stresom iz druge ruke, odnosno sekundarnim stresom. Prema mišljenju psihologa, sekundarni stres nije službeni klinički izraz. Umesto toga, on beleži druge fenomene koji su dobro dokumentovani u bihevioralnim naukama.

„Mislim da to spada u domen mentalnog zdravlja i načina na koji reagujemo kada vidimo drugu osobu koja je u nevolji. Nešto poput empatije ili empatijske zabrinutosti zbog druge osobe“ objašnjava Bono.

Konkretno, sekundarni stres zapravo je posledica iscrpljenosti od preuzimanja patnje drugih ili pomaganja da se lakše nose s njima. S tim se slaže i Ališja Braun, psihoterapeutkinja, koja dodaje da se sekundarni stres može da se pojavi kada postanemo preopterećeni uporno pokušavajući da podržimo nekoga ili da mu na bilo koji način pomognemo, prenosi Index.hr.

Sekundarni stres, žena (Freepik)

Koji su znakovi sekundarnog stresa?

Kako objašnjavaju stručnjaci, postoji nekoliko pokazatelja koji otkrivaju da biste mogli da proživljavate sekundarni stres. To su prevelika pažljivost prema drugima, povlačenje u sebe, poteškoće sa komuniciranjem, usamljenost, anksioznost, depresija i problemi sa nesanicom.

Isto tako, bilo koji od ovih simptoma ne mora nužno da znači da prolazite kroz sekundarni stres, pa je potrebno pratiti da li se javlja više sličnih znakova.