Srpski JAZ najjači u Evropi
Srbija u regionu ima najveću nejednakost posmatrajući visinu dohotka, pokazuju podaci evropske statističke agencije Evrostat.
Petina najbogatijih u Evropskoj uniji ima 5,1 puta veći dohodak od najsiromašnijih, dok u Srbiji ta razlika iznosi 9,4 puta.
I sve ostale zemlje u regionu imaju veću nejednakost od proseka EU, ali se u prethodnih pet godina ta razlika kod njih smanjivala, a u Srbiji je rasla, pokazuje bilten Evrostata.
Izveštaj evropske statističke agencije pokazuje da je Srbija vodi u regionu kada su investicije u pitanju.
U 2017. godini imali smo 2,42 milijarde evra neto stranih direktnih investicija, što je za 110 miliona evra manje nego deset godina ranije – 2007. godine. Ostatak Zapadnog Balkana privukao je 2017. godine oko 2,1 milijardi evra.
Bilten Evrostata pokazuje da su zemlje kandidati za EU daleko od standarda unije. Bruto domaći proizvod po glavi stanovnika EU u 2017. godini iznosio je 30.000 evra, dok je u Srbiji ta suma bila 5.600 evra.
Prema ovom kriterijumu, Srbija je na trećem mestu među kandidatima za EU, posle Turske sa 9.400 evra i Crne Gore sa 6.900. U Severnoj Makedoniji je BDP po glavi stanovnika 4.800 evra, u Bosni i Hercegovini 4.400 evra, a u Albaniji 4.000 evra.
Prema ukupnom ostvarenom BDP, Srbija je na prvom mestu u regionu sa 39,2 milijarde evra, a u 2016. i 2017. godini ostvarila je rast BDP od po dva odsto.
Izveštaj Evrostata pokazuje i da industrijska proizvodnja u Srbiji konstantno raste od 2014. godine, a da je u 2018. zabeležila rast od 3,4 odsto u odnosu na 2008.
Dobri rezultati postignuti su i u turizmu, gde je u 2017. godini ostvareno 1.336.000 dolazaka stranaca, odnosno njihovog boravka u hotelima i sličnom smeštaju.
Kada je reč o trgovini, Srbija je u 2018. ostvarila najveći uvoz i izvoz među zemljama regiona. Ipak, ukupan bilans je negativan, pošto je uvoz bio za 4,4 milijarde evra veći od izvoza.
Najviše smo izvozili mašine i vozila (27,2 odsto), a zatim hranu, piće i duvan (15,8). Interesantno je da smo istovremeno i najviše uvozili mašine i vozila (28,8 odsto), a slede hemikalije (15,5) i mineralna goriva (12,8).
Izvor: Blic, N1
Foto: Pixabay
