Srbija je od 1. januara preuzela jednogodišnje predsedavanje Sporazumom o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi (CEFTA).
Prioriteti predsedavanja Srbije CEFTA sporazumom tokom 2024. godine biće, između ostalog, konsolidacija i jačanje sprovođenja sporazuma, olakšavanje trgovine robom i uslugama među CEFTA stranama, kao i digitalizacija.
Neke od mera na kojima će biti fokus uključuju pilotiranje zajedničkih carinskih akcija, razmenu podataka, rad ka međusobnom priznavanju programa ovlašćenih privrednih subjekata CEFTA strana, elektronsku trgovinu, olakšavanje prometa voća i povrća.
Osim toga, prioriteti uključuju i smanjenje troškova trgovine i vremena čekanja na granici, rad na priznavanju profesionalnih kvalifikacija, kao i završetak rada na tekstu novog dodatnog protokola CEFTA o rešavanju sporova.
Za Srbiju učestvovanje u CEFTA sporazumu, koji se bazira na standardima i principima Evropske unije, znači bolji pristup tržištu za plasman proizvoda i usluga, smanjenje trgovinskih barijera i olakšano poslovanje na nivou regiona.
Srbija u suficitu sa zemljama CEFTA
CEFTA tržište je za privredu Srbije drugi partner po obimu trgovine, odnosno izvozu i uvozu robe, odmah posle EU. Za 11 meseci 2023. godine Srbija je imala više od 5,5 milijardi evra u trgovinskoj razmeni sa CEFTA stranama.
U toj razmeni, Srbija je imala trgovinski suficit veći od 2,5 milijarde evra, koji je bio rezultat uglavnom izvoza električne energije, žitarica i proizvoda od njih, nafte i naftnih derivata, pića i drumskih vozila, a pokrivenost uvoza izvozom je bila 260,6 odsto.
CEFTA je trgovinski je sporazum između Srbije, Albanije, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Moldavije, Crne Gore i Privremene administrativne misije Ujedinjenih nacija na Kosovu u skladu sa UN Rezolucijom Saveta bezbednosti 1244.
Bivše članice su Poljska, Češka, Slovačka, Slovenija, Mađarska i Hrvatska koje su postale članice Evropske unije.
