Samouslužne kase štede vreme, ali da li zaista štede novac trgovcima?
Samouslužne kase postale su uobičajen prizor u prodavnicama i supermarketima. Kupci sami skeniraju proizvode, pakuju ih i obavljaju plaćanje, dok zaposleni nadgledaju više kasa istovremeno i pomažu kada dođe do problema. Ideja je jednostavna: brža kupovina, kraći redovi i efikasniji rad prodavnica.
Međutim, iza praktičnosti koju ovakav način plaćanja donosi krije se i pitanje koje trgovci sve češće razmatraju: koliko samouslužne kase zaista doprinose uštedama, a koliko stvaraju dodatne troškove?
Dok ih trgovinski lanci u Srbiji sve više uvode, iskustva sa drugih tržišta pokazuju da automatizacija naplate ne donosi uvek rezultate kakvi su se očekivali. Pored ulaganja u opremu i njeno održavanje, trgovci se suočavaju sa gubicima robe, greškama prilikom skeniranja i potrebom za dodatnim nadzorom.
Kada kupac postaje i kasir
Na domaćem tržištu samouslužne kase nisu novina, ali je njihova primena postala vidljivija poslednjih godina. Među trgovinskim lancima koji su ih uveli nalaze se Idea, Roda, Mercator, Univerexport i Lidl.
Kada je Lidl Srbija u maju 2024. počeo da uvodi ovaj sistem, iz kompanije su kao jednu od prednosti istakli mogućnost da kupci sa manjim brojem proizvoda brže završe kupovinu. Slične prednosti prepoznali su i drugi trgovci, posebno u situacijama kada samouslužne kase mogu da rasterete redovne kase i omoguće zaposlenima da istovremeno opslužuju više kupaca.
Ipak, uvođenje ovakvog sistema ne znači da zaposleni više nisu potrebni. Neko mora da nadgleda proces, reaguje kada kasa ne prepozna proizvod, odobri kupovinu artikala sa starosnim ograničenjem ili pomogne kupcu koji ne može da završi plaćanje. Samouslužna kasa, dakle, ne uklanja ljudski rad, već menja način na koji je organizovan.
Manje čekanja, ali i više prostora za greške
Jedan od razloga zbog kojih trgovci preispituju isplativost samouslužnih kasa jesu gubici robe. Oni ne nastaju samo zbog namernih krađa. Do njih može doći i kada kupac slučajno preskoči skeniranje proizvoda, izabere pogrešan artikal na ekranu ili napravi grešku prilikom merenja i naplate.
Istraživanje organizacije ECR Retail Loss, koje je obuhvatilo 39 trgovaca, pokazalo je da su gubici robe u prodavnicama nakon uvođenja samouslužnih kasa u proseku porasli za 22 odsto tokom prve godine. Analiza je takođe pokazala da su gubici u prodavnicama sa ovim sistemom bili 33 odsto veći nego u objektima bez samouslužnih kasa.
Ovi rezultati ne znače da će svaki trgovac zabeležiti isti rast gubitaka. Na njih utiču broj samouslužnih kasa, udeo kupovina koje se obavljaju na njima, način nadzora i mere zaštite koje prodavnica primenjuje. Ipak, istraživanje ukazuje na to da troškovi automatizacije ne završavaju kupovinom opreme.
Neki trgovci već menjaju pristup
Promena raspoloženja prema samouslužnim kasama posebno je vidljiva na američkom tržištu. Prema istraživanju kompanije Toast, sprovedenom među 340 malih i srednjih trgovaca u SAD, 36 odsto ispitanika koristilo je samouslužne kase tokom 2026. godine, u poređenju sa 43 odsto godinu ranije.
Pojedini veliki lanci odlučili su da ograniče njihovu upotrebu ili ih uklone iz dela prodavnica. Dollar General je 2024. godine uklonio samouslužne kase iz približno 12.000 objekata, dok je Five Below takođe smanjio njihovu zastupljenost.
To ne znači da trgovci odustaju od tehnologije. Naprotiv, istraživanje Toast-a pokazuje da 75 odsto ispitanih planira da poveća ulaganja u tehnologiju tokom narednih 12 meseci. Samouslužne kase, međutim, nisu jedini način da se unapredi efikasnost poslovanja, pa se pažnja sve više usmerava i na druga digitalna rešenja.
Da li je budućnost u kombinaciji?
Za trgovce pitanje više nije samo da li kupci žele da koriste samouslužne kase, već u kojim situacijama one zaista imaju smisla. Kada neko kupuje nekoliko proizvoda, samostalno skeniranje može da bude brže i jednostavnije. Kod većih kupovina, sa mnogo artikala, proizvodima koji zahtevaju merenje ili dodatnu proveru, proces može da potraje duže i da zahteva pomoć zaposlenih.
Zbog toga se kao jedno od mogućih rešenja nameće kombinovani model: samouslužne kase za manje kupovine, uz klasične kase i zaposlene koji su dostupni kupcima kojima je potrebna pomoć.
Za domaće trgovce samouslužne kase i dalje mogu da budu koristan deo modernizacije prodavnica, ali njihova isplativost ne može da se meri samo brojem instaliranih uređaja ili brzinom naplate. U računicu ulaze i troškovi održavanja, nadzora, obuke zaposlenih, kao i eventualni gubici robe.
Tehnologija može da promeni način na koji kupujemo, ali sama po sebi ne garantuje ni manje troškove ni bolje iskustvo. Koliko će se ulaganje isplatiti zavisi od toga kako je sistem organizovan i koliko odgovara stvarnim navikama kupaca.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife
Foto: Magnific
