SAMOPROMOCIJA i uspeh – Da li KAPITALIZAM podržava narcise (NPD) i zašto DA?
Uticajni govornici koje slušamo na internetu, besramni političari koje biramo za donošenje važnih odluka, produhovljeni koučevi od kojih očekujemo da nam pomognu, netrpeljivi marketinški stručnjaci čiju toplu vodu pijemo… Svi oni imaju zajedničkog oca – kapitalizam – i svojim učenjem šalju poruku da je samopromocija najsigurniji put do uspeha.
Zagrebaćemo malo ispod narcisoidnosti da vidimo je li ona must have ako želimo da profitiramo.
DIVI MI SE
Edi Brmelman, vanredni profesor razvojne psihologije na Univerzitetu u Amsterdamu, nedavno je napisao knjigu Divi mi se! Kako preživeti narcisoidni svet. S ovim istraživačem razgovarao je VICE Holandija i otkrio zamke “rada na sebi i pronalska sebe”. Zašto? Zato što je spomenuti koncept neizdrživo intenzivan u popularnoj kulturi (setite se Patrika Bejtmena iz Američkog psiha, Mirande Pristli iz Đavo nosi Pradu ili čak Dr Hausa, da ne spominjemo Trampa, Maska i ekipu makro zlikovaca).
Narcisi (Freepik)
Istraživanja pokazuju da su između 1970ih i finansijske krize 2008., narcisoidne osobine ličnosti porasle među stanovništvom SAD. Dostižuc vrhunac 2009. godine i da od tada opadaju.
Mi smo notorno loši u prepoznavanju i razbijanju narcističkih iluzija
Studija iz 2016. godine utvrdila je da su nivoi narcizma uporedivi s onima iz 1980-ih i 90-ih, zaključivši da bi ovi pojedinačni atributi mogli postati rasprostranjeniji u vremenima ekonomskog rasta.
„Mi odrastamo u određenom kontekstu, a narcizam nije karakteristika sa kojom ste rođeni. To je određeno uverenje koje razvijate o sebi na osnovu životnih iskustava koja delite sa svojim roditeljima, prijateljima i društvom uopšte“, kaže Brumelman za VICE Holandija.
„A način na koji ste odgajani ili šta su vas učili u školi, na primer, u velikoj meri su oblikovani dominantnim kulturnim verovanjima tog trenutka”.
SVI SMO (PO MALO) NARCISI
Prema tvrdnji Brumelmana, narcizam je osobina ličnosti, „što znači da ga svi imaju u većoj ili manjoj meri“. Ipak, postoje velike razlike između toga kako ih svaki pojedinac izražava. U krajnosti, postoje ljudi koji imaju narcistički poremećaj ličnosti (NPD) – mentalno stanje gde čovek ima toliko nerealan osećaj prema sebi da na posletku šteti drugima. „I iako gledate sa visine na obične ljude, i dalje možete veoma žudeti za njihovim odobrenjem”.
Uspeh narcisa često je kratkog veka. „Narcizam može biti od pomoći kada je reč o postizanju određenih pozicija, ali ne garantuje kontinuirani uspeh“, ističe profesor
Narcisi zapravo često stvaraju alternativnu verziju stvarnosti koja im baš prija i u koju u većini slučajeva zaista veruju. „Ljudi sa jakim narcističkim tendencijama, oni koji imaju narcistički poremećaj ličnosti, takođe često pate od anksioznih poremećaja, depresivnih epizoda ili problema sa zloupotrebom supstanci“, nastavlja Brumelman.
Narcisoidnost (Freepik)
LAŽI DOK NE USPEŠ
S druge strane, narcisi „ispadaju sjajno na razgovorima za posao. Oni brže napreduju u lidersku ulogu, čak i kada im nedostaje potrebno profesionalno iskustvo“, kaže Brumelman. U svom istraživanju otkrio je da su deca sa narcističkim tendencijama često birana za vođe u svojoj učionici – čak i kada nisu imala posebne liderske veštine.
Sve ovo može biti veoma korisna osobina u društvu čiji je moto “laži dok ne uspeš”. Ali uspeh narcisa često je kratkog veka. „Narcizam može biti od pomoći kada je reč o postizanju određenih pozicija, ali ne garantuje kontinuirani uspeh“, ističe profesor.
SAMOUNIŠTENJE
Uz sve ovo, ljudi su posebno podložni nečijim narcističkim čarima kada su u krizi. Nesigurni ljudi žude za snažnim vođom, nekim ko deluje kao da se bori za vas – čak i kada se samo pretvara da to radi. U stvari, prema Brumelmanu, mi smo notorno loši u prepoznavanju i razbijanju narcističkih iluzija.
„Mislim da ovo ima veze sa biologijom“, kaže Brumelman. „Evolucijski gledano, samoobmana možda ne izgleda korisno, ali je korisno sredstvo kada je reč o obmanjivanju drugih. Ako sebe vidim kao pravog vođu i ne sumnjam u to, biće mnogo lakše da ubedim druge da jesam.”
Rešenje?
Za početak, ne bi bilo loše da počnemo da primećujemo svet i ljude. Osim što smo opterećeni sopstvenim fotografijama na Instagramu, što je samo po sebi dovoljno loše, ubeđeni smo da od narcisa (uticajni govornici koje slušamo na internetu, besramni političari koje biramo za donošenje važnih odluka, produhovljeni koučevi od kojih očekujemo da nam pomognu, netrpeljivi marketinški stručnjaci čiju toplu vodu pijemo) možemo nešto da naučimo. Štaviše, da moramo.
To je iluzija. Pravi ljudi kriju se ispod radara i ne forsra ih algoritam. Na žalost ili na sreću, moramo malo da se potrudimo kako bismo ih čuli i videli, ali nagrada je znatno veća. Sve ostalo je jagoda na vrhu torte.
Izvor: BIZLife/Stefan Tošović
Foto: Pinterest/Freepik
