Rusi i Azerbejdžanci mogu u CG, Srbi samo privatnim avionom

Nacionalno koordinaciono telo za zarazne bolesti odlučilo je da državljani Rusije i Azerbejdžana mogu da ulaze u Crnu Goru bez dodatnih uslova.

Odluka je doneta nakon što je Operativni štab za turističku privredu predložio da Rusija i Azerbejdžan budu dodate na „zelenu listu“ država čiji rezidenti mogu da ulaze u Crnu Goru bez uslova.

Štab je predložio i da se razmotri liberalizacija ulaska u Crnu Goru rezidenata država Zapadnog Balkana, ali je odluka o tome odložena.

Nacionalno koordinaciono telo je ocenilo da nema smetnji za liberalizaciju ulaska ruskih i azerbejdžanskih rezidenata, dok je odluka o rezidentima država okruženja prolongirana dok Istitut za javno zdravlje ne dostavi procenu epidemiološkog rizika po Crnu Goru za svaku državu pojedinačno, navodi se u saopštenju.

Građani Srbije mogu u CG privatnim avionom

Građani Srbije od 15. marta ne mogu ući u Crnu Goru čak ni oni koji imaju nekretnine ili porodicu, niti ako imaju test da su negativni na korona virus. Moguće je jedino da dodju privatnim avionima, ali je od 12. juna potreban PCR test i da imaju rezervisan hotel.

Osim toga, državljani Srbije mogu bez ikakvih uslova ući u Crnu Goru ako dolaze iz zemalja Evropske unije i ostalih na „zelenoj listi“ Instituta za javno zdravlje Crne Gore, ukoliko su u njima proveli najmanje dve nedelje. Srpski državljani koji dolaze iz država sa „žute liste“ Instituta za javno zdravlje Crne Gore, moraju da poseduju rezultate jednog od testova, pod uslovom da su u toj zemlji proveli najmanje dve nedelje.

Državljani Crne Gore i stranci sa stalnim boravkom koji ulaze iz Srbije moraju u institucionalni karantin od 14 dana, osim starijih od 70 godina, dece mlađe od 11 i osoba koji su morali u Srbiju ići zbog medicinskog tretmana koji idu u kućnu samoizolaciju.

Prema zvaničnim podacima u Crnoj Gori boravi nešto više od 15 hiljada turista, što je 92 odsto manje u odnosu na isti prošlogodišnji period. Prema podacima MONSTAT-a prošle godine strani turisti su činili 96 odsto, a na prvom mestu su Rusi (29,1 odsto), zatim državljani Srbije – 25,3 odsto, Bosne i Hercegovine – 10,6 odsto, Kosova – 6,9 odsto, Ukrajine – 3,8 odsto, Nemačke – 3,2 odsto, Poljske -2,1 odsto.

Izvor: Beta, N1

Foto: Pixabay