Trag fondacija je, u saradnji sa fondacijom Catalyst Balkans, predstavila rezultate poslednjeg istraživanja, koje je trajalo od 2015. do 2021, na temu društveno odgovornog poslovanja u oblasti osnaživanja žena. U anketi je učestvovalo 59 kompanija i malih i srednjih preduzeća. U periodu od sedam godina kompanije, preduzeća i korporativne fondacije u Srbiji donirale su više od 560.000 evra radi osnaživanja žena.

Dok je u prvoj posmatranoj godini donirana suma iznosila tek nešto manje od 20.000 evra, u prethodnoj godini Catalyst Balkans je kroz medijski kliping zabeležio više od 200.000 doniranih evra.

Dobijeni podaci ohrabruju, jer je iz godine u godinu vidljiv trend porasta kompanijskih donacija za osnaživanje žena, i kada je reč o broju donacija, ali i o doniranim sumama. Autori izveštaja su Vuk Vuković, koji je predstavio rezultate, i Maja Gligorić.

„Otprilike je udesetostručen iznos koji smo zabeležili, od skoro 20.000 evra do više od 200.000 evra. To su okvirne cifre, jer govorimo o izvoru podataka iz medija, a znamo da ne prenose uvek sve, ili nekad malo više”, napomenuo je Vuković.

Osim trenda porasta ulaganja anketiranih poslovnih subjekata, ohrabruje i rast zainteresovanosti kompanija za ove teme, prema rečima direktorke Trag fondacije Biljane Dakić Đorđević. „Na početku smo imali svega 10-ak zainteresovanih anketiranih subjekata, da bi u poslednjoj anketi učešće uzelo skoro 60 kompanija i malih i srednjih preduzeća”, napomenula je ona.

Kompanije i mala i srednja preduzeća aktivni su ne samo spolja već i interno. Sve više usvajaju kulturu i protokole rodne ravnopravnosti u kući, o čemu svedoči podatak da je čak 93 posto anketiranih interno regulisalo aspekte rodne ravnopravnosti, a čak 60 posto aktivno sprovodi aktivnosti za osnaživanje žena, uključujući mere koje su usmerene ka suzbijanju seksualnog uznemiravanja i politike koje testiraju rodni jaz u platama, karijernu zaštitu i podršku roditeljstvu, pa čak i uvođenje kvota za pozicije na mestima odlučivanja, dodala je.

Postojanje CSR pozicije u kompanijama

Jedno od pitanja u anketi bilo je: „Da li u vašoj kompaniji postoji pozicija za CSR?” Oko dve trećine ispitanika navelo je da postoji.

Na tri od četiri CSR pozicije nalaze se žene kao rukovodioci, a one čine i oko dve trećine neprofitnog sektora. Kompanije koje imaju strategiju društveno odgovornog poslovanja, a u kojima su na čelu ovih pozicija žene, rodna ravnopravnost je uključena.

„Od 59 kompanija, 41 odsto njih, koje su već izdvojene kao donatori u Srbiji, nema strategiju društveno odgovornog poslovanja. Skoro trećina anketiranih (32 odsto), koje već jesu donatori, nema poziciju za društveno odgovorno poslovanje”, naveo je Vuković.

Učestalost donacija za žensko osnaživanje

Kada se dodatno posmatra i učestalost donacija, uočljivo je da je pitanje osnaživanja žena sve češće deo CSR agende kompanija. Posmatrajući broj instanci doniranja, odnosno jedinstvene kampanje donatorskih akcija, postoji rast sa 32 akcije na čak 50 donatorskih akcija poslednje godine.

„To je skoro 560.000 evra u ovih sedam godina, a to je manje od jedan odsto svih davanja poslovnog sektora za bilo koje teme. Dakle, jedna od sto donacija usmerena je na osnaživanje žena”, istakao je Vuković.

Najveći primaoci i donatori za osnaživanje žena jesu beogradske opštine, Novi Sad i Vrnjačka Banja. Skoro polovinu tih donacija poslovni sektor šalje javnim institucijama, jer želi da bude u dobrim odnosima sa donosiocima odluka, budući da oni donose regulativu koja utiče na poslovanje kompanije.

Važno partnerstvo poslovnog i neprofitnog sektora

Čak dve trećine kampanja sprovodi se putem organizacija civilnog društva. Kada je reč o osnaživanju žena, ono praktično ne postoji bez neprofitnog sektora, rekao je Vuković.

Posebno je ohrabrujuća prepoznata vrednost saradnje i partnerstava između poslovnog i neprofitnog sektora u oblasti podrške ženskim pravima.

„Čak 90 posto anketiranih ističe da im je saradnja sa neprofitnim sektorom izuzetno bitna za zajednicu u kojoj posluju”, istakla je direktorka Trag fondacije Biljana Dakić Đorđević.

Rodna ravnopravnost ili/i osnaživanje žena

Kada je reč o donacijama i korporativnoj filantropiji, teško je razdvojiti rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena. U slučaju da se oslanjamo na medijske izveštaje, oni ne razdvajaju da li je reč o osnaživanju žena u širem ili užem smislu i da li je reč konkretno o nekom aspektu rodne ravnopravnosti, primetio je autor izveštaja Vuković.

„Mi smo imali širi pristup. Prvo smo filtrirali sve podatke o donacijama u Srbiji zabeležene u korist ženske populacije uopšte u poslovnom sektoru. Zatim smo filtrirali po onome što mi smatramo osnaživanjem žena. Tu, pre svega, mislimo na strateška davanja. Nismo uzimali u obzir donacije usmerene na pojedinu osobu, npr. za njeno lečenje. Isključili smo slične stvari. Reč je o donacijama koje se u širem smislu tiču ženskog pitanja”, objasnio je on.

Borba protiv rodno zasnovanog nasilja

Dominantna kategorija je borba protiv rodno zasnovanog nasilja u poslednje tri godine, potom ekonomsko osnaživanje i zdravstvo. Budući da je borba protiv rodno zasnovanog nasilja najčešća tema, sigurne kuće su i najčešći primaoci pomoći. Najveći broj akcija ili kampanja generisala je borba protiv rodno zasnovanog nasilja za svih sedam godina.

Ekonomsko osnaživanje je imalo ubedljivo najveći udeo davanja u prve četiri godine, da bi u naredne tri godine tema zdravstva dominirala, naveo je Vuković.

„Zbog toga je udeo ekonomskog osnaživanja 22 posto kada je reč o kampanjama. Sva ukupna davanja su rasla. Tako je i ovo, samo ga je procentualno u odnosu na druge oblasti bilo manje. Ulaganje u zdravstvo je znatno poraslo, ali ovde je reč i o opštem trendu filantropije u Srbiji. Fondacija ’Budi human’ prikupila je čak 23 miliona evra, što je, uglavnom, namenjeno lečenju”, dodao je on.

Ekonomsko osnaživanje i podrška specifično ženskim oboljenjima

Trag fondacija je napravila podelu na ekonomsko osnaživanje i na podršku specifično ženskim oboljenjima. Posebno su izdvojili podršku devojčicama. U prvom talasu prikupljanja podataka primetili su određene kampanje i donacije u vezi s ovom temom, koja je, prema Vukovom mišljenju, posebno zanimljiva, važna, ali nedovoljno promovisana u javnosti.

Loši primeri iz prakse

U godišnjem izveštaju ravnopravnosti koji svake godine Kancelarija poverenice za ravnopravnost podnosi Narodnoj skupštini obiluju nemili primeri iz prakse, naročito iz oblasti kršenja radnih prava žena.

„Ove godine još uvek čekamo na izjednačavanje prava mama preduzetnica sa pravima drugih zaposlenih žena koje su majke. U Srbiji svake godine više od 30 žena izgubi život u partnerskom ili porodičnom nasilju. Sve su ovo pitanja koja je važno adresirati i sistemski ih rešavati. Zato su nam potrebni podaci, korporativni primeri i dobre prakse”, napomenula je Dakić Đorđević.

Zašto je važno ovo istraživanje?

Iako je svakodnevna praksa kada je reč o ženskim pravima, rodnoj ravnopravnosti i osnaživanju žena složena, institucionalni okvir je nedorečen, a potreba za sistemskim rešenjima uz neophodnost ulaganja znanja i resursa je kontinuirana.

„Rodna ravnopravnost je jedna od ključnih tekovina savremenog sveta, stanje stvari prema kome planiramo, a potrebno bi bilo i da merimo status opšteg razvoja jednog društva. Činjenica je da su svi podaci od UN izveštaja o ljudskom razvoju do različitih indeksa koje prikupljaju organizacije kao što su OECD i Svetski ekonomski forum takvi da pokazuju da je rodna ravnopravnost preduslov da jedno društvo ostvari svoj pun potencijal i da ima prosperitetan i održiv razvoj”, objasnila je Biljana Dakić Đorđević.

Ulaganja, ipak, nedovoljna

Sanja Popović iz Udruženja poslovnih žena gleda malo manje optimistično na iznose donacija, budući da je reč o velikim multinacionalnim korporacijama.

„Podrška ženama u aspektima od nasilja do podrške devojčicama i ženama u ruralnim sredinama na neki način je očekivana, jer vidimo da su žene marginalizovana grupa na tržištu rada u ekonomskom životu zemlje”, rekla je ona. Kako je dodala, moramo da govorimo o održivosti ženskog preduzetništva, ali i o tome kako da kompanije naprave strategije da učine žene preduzetnice iz svojih sredina održivim i da ih uključe u svoj ekosistem.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Republike Srbije Brankica Janković takođe smatra da ima prostora da se još malo više uloži novac u osnaživanje žena, ali da ulaganje bude bolje usmeravano.

„Meni je upečatljivo to što je većina žena zaposlena na pozicijama društveno odgovornog poslovanja. Ohrabrio me je podatak da poslodavci kažu da su spremni da daju prednost ženi koja ima više od 45 godina, jer ona će tu ostati. Zvučalo je frustrirajuće da ona neće nigde”, rekla je ona.

Dragana Radošević iz Asocijacije „All for All” isto misli da je malo donacija bez obzira na to što je vidan rast. Prema njenim rečima, od 2015. godine rodna ravnopravnost na globalnom nivou nalazi se na margini, tako da opet treba da se vratimo na neku pozitivu kod nas.

„Kada govorimo o održivosti za rodnu ravnopravnost, smatram da bi trebalo više ulagati u edukaciju i informaciju. Kroz naš rad preduzetnice su istakle da im je to najvažnije”, zaključila je ona.

Podsećamo, najvažnije podatke iz izveštaja Trag fondacija je ranije predstavila na Nacionalnoj konferenciji o filantropiji, koju, sada već tradicionalno, organizuje krajem svake godine.

Već dve godine zaredom Trag fondacija je imala priliku da dodeli specijalnu Virtus nagradu za doprinos rodnoj ravnopravnosti šampionima u ovoj oblasti. I neka druga udruženja, kao što je Udruženje poslovnih žena, takođe dodeljuju nagrade u ovoj oblasti.