Pitali smo hoće li PREŽIVETI rad od kuće: „Tu je da ostane“

Jasna Mitić, direktorka za talente (director of talent experience) u globalnoj kompaniji za pronalaženje talenata Toptal, za magazin BIZLife ističe da je ovo pravi trenutak za pronalaženje pravog modela rada.

Tokom perioda pandemije naučnici i stručnjaci masovno su govorili o pozitivnom uticaju rada od kuće – kako na zdravlje tako i na produktivnost zaposlenih. Malo je onih koji su tada verovali da ovaj koncept ima štetne ekonomske efekte za kompanije.

Međutim, današnje stanje na tržištu rada donosi drugačiju sliku. Čini se da su poslodavci i menadžeri postali vrlo skeptični kada je u pitanju rad na daljinu, pa je tako u poslednjih nekoliko meseci došlo do ukidanja ili značajnog smanjenja ovakve hibridne organizacije. Od zaposlenih je moguće čuti razna iskustva, iz kojih je najlakše izvući jedan zaključak: poslodavci i menadžeri žele da maksimalno kontrolišu i nadgledaju svoje zaposlene. Zato se nameće pitanje: Koja je prava mera?

„Rad od kuće je već uveliko naša stvarnost. Sada imamo pitanje pronalaska pravog okvira i mere u kojoj bi ovaj vid rada dugoročno bio održiv, ali to će za svaku organizaciju značiti nešto drugo. Mislim da u tome leži i lepota ovog trenutka, koji možemo iskoristiti i da preispitamo neke zastarele i donekle prevaziđene modele poslovanja”, smatra Jasna Mitić.

Iako pronalaženje pravog modela treba da bude stvar istraživanja podataka, ili možda čak dogovora između poslodavca i zaposlenih, krajnju reč, ipak, ima uprava.

S druge strane, zaposleni, posle gotovo dve godine epidemije i „nove normalnosti” koju je nametnula, a koja se odnosi na drugačiji sistem rada, tj. rad od kuće, očekuju od poslodavaca da konačno ukinu tradicionalni koncept rada. Ali da li je to realno?

„Mislim da su takva očekivanja potpuno realna i u duhu vremena u kojem živimo. Ideja o tome da se može raditi od kuće postojala je i pre pandemije, ali nam je poslednjih nekoliko godina dokazalo da je to izvodljivo i održivo i na globalnom nivou”, istakla je Mitićeva.

Ipak, poslodavci u poslednjih nekoliko meseci masovno ukidaju bilo kakav oblik hibridnog rada

Kako priča Jasna, nekoliko je razloga koji mogu stajati iza nespremnosti organizacija da i dalje nude rad od kuće kao mogućnost: „Prvi su rigidnost i otpor menadžmenta prema promenama. Svaka promena unosi element neizvesnosti ili reevaluacije i potrebna je određena doza hrabrosti vođene vizijom kako bi se stvari pokrenule. Sa operativne strane, otpor često dolazi iz toga što organizacija rada, merenje uspeha i praćenje učinka funkcionišu drugačije kada zaposleni nisu ispred vas.”

Kao poslednji i glavni razlog, ona naglašava prioritete: „Konačno, mislim da se često radi i o tome kako organizacije postavljaju prioritete. Nije novost da je zadovoljstvo zaposlenih često stavljena u drugi plan. S obzirom na to da pozitivni uticaji rada od kuće na produktivnost nisu uvek jasno vidljivi, mislim da se to zanemaruje i da se ceo koncept posmatra kao nešto što je dobro samo za zaposlene i time pada u drugi plan.”

Poslovna kultura

Činjenica je da je koncept rada od kuće, koji je došao sa pandemijom i od tada je opšteprihvaćen, promenio poslovnu kulturu.

„Rad od kuće sa sobom može doneti duboke promene – kako na ličnom tako i na profesionalnom nivou – i upravo je to delimično brisanje linije između privatnog i poslovnog ono što je nosilac promene. Počev od toga što nam na sastanke često može upasti bilo ko, od deteta do komšije, pa preko toga da se svi izazovi u kući gotovo direktno mogu odraziti na posao, konačno dolazimo i do našeg ličnog doživljaja – organizacije vremena, osećaja izolovanosti, postizanja ravnoteže između privatnog i poslovnog segmenta itd.”, smatra Jasna Mitić i dodaje da sve ovo čini da se prema radu odnosimo sa mnogo više razumevanja i ljudskosti.

„Uspešan model rada od kuće, takođe, podrazumeva i veći stepen poverenja prema zaposlenima, što dugoročno dovodi do zdravijih odnosa u okviru organizacije. Mislim da tu leži drugi nosilac promene, a to je upravo veći fokus na zadovoljstvo zaposlenih”, ističe.

Benefiti

Dok veliki broj poslodavaca u potrazi za novim zaposlenima predstavlja rad od kuće kao dodatni benefit, velikom broju ljudi na tržištu rada ovo je jedan od glavnih uslova prilikom potrage za poslom. Ipak, posmatranje rada od kuće kao benefit i od strane poslodavaca i od strane zaposlenih onemogućilo bi njegovo dugoročno prihvatanje i održivost, smatra naša sagovornica:

„Ako se posmatra kao benefit, to sa sobom vuče konotaciju da je to nekakva nagrada i da nije stvarno rad. Zato mislim da na rad od kuće treba gledati kao na ono što zaista i jeste – samo drugačiji pristup radu. To je rad kao i svaki drugi i postoje profesije gde je to moguće i one gde nije. Verujem da će zbog ovih razloga to postati norma u nekim profesijama.”

Budućnost

„Mislim da je rad od kuće tu da ostane i samo je pitanje u kojoj meri će ga različite organizacije prihvatati”, zaključuje Mitićeva

i dodaje da su nove generacije koje dolaze i polako uzimaju primat odrasle u svetu gde je tehnologija mnoge stvari učinila dostupnim i rad od kuće je već nešto što se smatra normom.

„Sve je više alata koji nam omogućavaju bolju organizaciju rada na daljinu i, kako oni budu postajali dostupni većem broju korisnika i kako se taj razvoj bude nastavljao, verujem da će i organizacije morati da počnu da prate te trendove”, smatra.

Sudeći po iskustvima, rada od kuće se niko neće tako lako odreći, makar ne u skorije vreme, tako da je jedina dilema za period u budućnosti kako sistemski unaprediti rad od kuće. Jedno od najodrživijih rešenja definitivno bi mogle da budu edukacije, kako za menadžere – lekcijama uspešnijeg upravljanja na daljinu, tako i za zaposlene – lekcijama prilagođavanja.

Izvor: BIZLife Magazin/Jelena Jevtić

Foto: Milena Gosevski