Najplaćenija zanimanja u Hrvatskoj: Ovi stručnjaci zarađuju preko 3.000 evra

Prosečna mesečna neto plata sa uključenim dodacima u Hrvatskoj je 2023. iznosila 1.139 evra, što je 14 odsto više nego prethodne godine. Medijana je bila je nešto niža i iznosila je 1.028 evra, što znači da većina radnika ima manju platu od navedenog proseka.

Najvišu prosečnu mesečnu platu u Hrvatskoj u 2023. imali su „cloud“ inženjeri, u visini od 3.121 evra, potom piloti, 2.760 evra, te IT arhitekti, 2.397 evra, dok su najpotplaćeniji radnici bili krojači, šivači te spremačice, prema analizi portala MojPosao.

Kada se posmatra raspodela plata po platnim razredima, 34 odsto građana nalazi se u rasponu od 751 do 1.000 evra, a 35 odsto od 1.001 do 1.500 evra. Raste broj radnika čija plata prelazi 2.000 evra, a smanjuje se broj onih sa mesečnim primanjima nižim od 750 evra, pokazuje tamošnja statistika.

Prema podacima servisa „MojaPlaća“, osim menadžerskih zanimanja, gde su plate u proseku 115 odsto više od prosečne, najbolje plaćena zanimanja su ona iz područja tehnologije i razvoja, za 59 odsto više od proseka, te informacionih tehnologija, za 36 odsto.

Zagreb, Hrvatska, Prosečna mesečna neto plata (Freepik)

Najmanje prosečne plate u Hrvatskoj imaju radnici u pomoćnim zanimanjima, 37 odsto ispod proseka, tekstilni radnici sa 38 odsto te zaposleni u uslužnim delatnostima, čija je plata 29 odsto niža od prosečne.

Gledano prema zanimanjima, ne uzimajući u obzir hijerarhijske pozicije (menadžment), najvišu mesečnu platu imaju „cloud“ inženjeri, piloti i IT arhitekte. Najpotplaćeniji radnici u Hrvatskoj su krojači, s prosečnom mesečnom platom od 622 evra, šivači sa 672 evra te spremačice – 677 evra.

Plate u privatnim kompanijama u stranom vlasništvu sedam odsto više od proseka

Kako navode sa portala MojPosao, plate u privatnim kompanijama u stranom vlasništvu su bile sedam odsto više od proseka te su u proseku iznosile 1.222 evra. S druge strane, primanja zaposlenih kompanija u pretežno državnom vlasništvu bila su četiri odsto niža od proseka, 1.092 evra, prosečne plate u kompanijama u državnom vlasništvu su se kretale oko 1.088 evra, što je pet odsto ispod proseka, dok je mesečna zarada zaposlenih u javnoj i lokalnoj samoupravi iznosila 1.039 evra, što je devet odsto ispod proseka.

U odnosu na godinu ranije, plate su najviše rasle u kompanijama u državnom vlasništvu – za 16 odsto, dok je u javnoj i lokalnoj samoupravi taj rast iznosio 12 odsto, a u privatnim kompanijama u stranom vlasništvu 13 odsto.

Najniže plate, 19 odsto niže od proseka, bile su u Virovitičko-podravskoj i Vukovarsko-sremskoj županiji.

Zagreb, Hrvatska (YouTube)

S druge strane, najviša prosečna plata lani je isplaćena u Gradu Zagrebu, a iznosila je 1.256 evra, što je deset odsto više od proseka.

Očekivano, piše MojPosao, ispitanici sa velikim radnim iskustvom i višim stepenom obrazovanja imaju veće plate u odnosu na one sa kraćim iskustvom i nižim obrazovanjem. Tako su radnici sa završenim postdiplomskim studijama ili poslovnom školom imali prosečnu platu za 52 odsto veću od prosečne. S druge strane, ljudi sa visokim obrazovanjem imaju prosečnu platu 15 odsto veću od prosečne, 1.315 evra, i 35 odsto više od radnika sa srednjom stručnom spremom, koji u proseku imaju 975 evra.

Plata najviše raste onima sa najnižim primanjima

U odnosu na 2022. godinu, plata je najviše porasla zaposlenima sa najnižim primanjima, pa je onima sa završenom osnovnom školom povećana za 19 odsto, onima sa završenom srednjom školom za 15 odsto, dok je najmanje porasla zaposlenima sa najvišim primanja i završene postdiplomske studije svega šest koliko.

Istraživanje je pokazalo da radnici bez iskustva, koji su na početku karijere, zarađuju najmanje 935 evra, što je 18 odsto manje od proseka, dok oni sa jednom do dve godine staža imaju platu od 1.024 evra, deset odsto. ispod proseka, prenosi portal seeBIZ.

Prosečna hrvatska plata dostiže se sa tri do pet godina radnog iskustva, nakon čega kreću natprosečne zarade. Tako je prosečna plata onih sa deset godina radnog staža 1.257 evra, što je deset odsto iznad proseka.

Na evropskom nivou, plate radnika najviše su rasle u najsiromašnijim zemljama. Tako, dok su na jugu rasle oko 13 odsto, u Nemačkoj je, na primer, prosečna plata pala u odnosu na prošlu godinu, Austrija i Češka beleže blagi rast, a Irska stagnira, napominju sa portala MojPosao.

Izvor: BIZLife

Foto: Unsplash/Freepik