Procureli podaci: Kanada NE DA dva odsto BDP na vojsku
Kanadski premijer je u privatnom razgovoru priznao da njegova zemlja nikad neće ispuniti ono što od nje traže Amerika i standardi Severnoatlantske alijanse – da troši dva odsto bruto društvenog proizvoda na vojsku, otkrivaju dokumenta Pentagona.
Džastin Trudo je u neformalnom razgovoru sa zvaničnicima zapadnog vojnog saveza kazao da Otava ne može da odvaja zacrtani postotak BDP za armiju.
Posle toga su američki obaveštajni analitičari procenili da Kanada, koja izdvaja 1,4 odsto BDP za vojsku, pati od krupnih nedostataka u odbrani i rizikuje odnose s Vašingtonom i drugim saveznicima, saznaje Vašington post.
Ovo su poslednji podaci iz klasifikovanih spisa koji su nedavno osvanuli na internetu. Vašingtonski dnevnik je u novoj grupi materijala pronašao američku procenu da se kanadska vojska suočava s „raširenim i dugotrajnim“ problemima.
Prema oceni američkog generalštaba, situacija s kanadskom odbranom se neće popraviti, izuzev ako javno mnjenje dramatično ne promeni stavove.
Reč je o materijalu koji je nedavno završio na platformama za razmenu poruka i društvenim mrežama. Federalni istražni biro uhapsio je Džeka Tešeru (21), pripadnika Nacionalne vazdušne garde u Masačusetsu, zbog sumnje da je državne tajne postavljao na platformu „Diskord“, odakle su se širile internetom.
Prvi čovek vlade u Otavi nije direktno odgovorio na navode vašingtonskih novina, ali je u sredu uopšteno branio vojsku, prenosi CBC, kanadski javni servis. „Kanada je pouzdan partner NATO“, poručio je Trudo.
Samo sedam od 30 članica NATO „poslušalo“ Amerikance
Već godinama, a od vremena Donalda Trampa – otvoreno i uporno, Bela kuća zahteva od severnog suseda i ostalih transatlantskih saveznika da odvajaju najmanje dva odsto BDP za vojsku.
Lideri zemalja članica dogovorili su se na samitu u Velsu 2014. da će u narednih deset godina povećati vojne budžete na najmanje dva odsto BDP. I pored Trampovih i Bajdenovih pritisaka i rata na istoku Evrope, devet godina kasnije samo sedam od 30 članica saveza ispunjava ovu obavezu.
To su SAD, Velika Britanija, Grčka, Poljska, Litvanija, Letonija i Estonija. Francuska i Hrvatska su blizu (1,9 odsto), dok su na začelju Španija, Belgija i Luksemburg (manje od 1,2 odsto).
„Postojeća povećanja nisu dovoljna“, upozorio je u martu Stoltenberg, dodajući da zbog ruske invazije na Ukrajinu danas postoje još veći razlozi da se povećaju vojni budžeti nego što je to bio slučaj 2014. godine.
Izvor: Politika
Foto: Pixabay, Beta/AP
