Pre 444 godine svet je preskočio 10 dana: Ljudi su zaspali 4. oktobra, a probudili se – 15.
Ako vam se nekada učinilo da dani prebrzo prolaze, 1582. godine to se dogodilo doslovno. Pre tačno 444 godine, kalendar je preskočio čak 10 dana, a ljudi koji su zaspali 4. oktobra probudili su se 15. oktobra.
Nije, naravno, vreme nestalo. Nestalo je deset datuma. Razlog je bila greška koja se vekovima gomilala u tadašnjem julijanskom kalendaru. On je bio uveden još u vreme Julija Cezara i predstavljao je veliko poboljšanje u odnosu na rimski kalendar, ali nije bio savršen. Godina po julijanskom kalendaru bila je za oko 11 minuta i 14 sekundi duža od stvarne tropske godine, odnosno vremena potrebnog da se Sunce vrati na istu poziciju gledano sa Zemlje.
Pitanje 11 minuta
Jedanaest minuta zvuči beznačajno. Međutim, kada se ponavlja iz godine u godinu, greška počinje ozbiljno da se primećuje. Otprilike svakih 314 godina kalendar bi „pobegao“ za jedan dan.
Do 16. veka razlika je već napravila ozbiljan problem, naročito za određivanje datuma Uskrsa. Još je Nikejski sabor 325. godine odredio da Uskrs treba da se slavi prve nedelje posle prvog punog meseca nakon prolećne ravnodnevice, koja je tada padala 21. marta. Kako se kalendar polako pomerao, pomerala se i ravnodnevica.
Problem je primećen vekovima ranije, ali rešenje nije bilo jednostavno. Predlozi za reformu kalendara pojavljivali su se još tokom srednjeg veka, ali je postojeći sistem opstajao. Tek je papa Grgur XIII 1582. godine odlučio da se problem konačno preseče. U februaru je objavljena reforma kalendara, zasnovana na predlozima italijanskog naučnika Luiđija Lilija, uz izmene jezuitskog matematičara i astronoma Kristofora Klavijusa.
A onda je došao prilično nadrealan deo.
Da bi se kalendar ponovo uskladio sa godišnjim dobima, deset dana je jednostavno izbrisano. U zemljama koje su odmah prihvatile reformu, nakon četvrtka, 4. oktobra 1582. godine, osvanuo je petak, 15. oktobar.
Nova matematika
Ljudi nisu živeli deset dana manje. Samo su datumi preskočili unapred kako bi kalendar ponovo uhvatio korak sa astronomskom stvarnošću. Izbor oktobra nije bio slučajan. Crkva je želela da izbegne preskakanje važnijih hrišćanskih praznika. Tako je praznik Svetog Franje Asiškog, koji se slavio 4. oktobra, direktno sledio 15. oktobar.
Ali nova matematika nije odmah postala univerzalna. Katoličke zemlje poput Italije, Španije, Portugala, Poljske i dela nemačkih država prihvatile su gregorijanski kalendar, dok su protestantske i pravoslavne zemlje odbile reformu, između ostalog zato što je dolazila od pape.
To je proizvelo prilično bizarnu situaciju: prelazak granice mogao je da znači i prelazak u drugi datum. Dok je u jednoj zemlji bio, recimo, 10. oktobar, u susednoj je mogao da bude 20. oktobar.
Protestantski delovi Nemačke i Holandije prešli su na novi kalendar tokom 17. veka, dok je Velika Britanija to učinila tek 1752. godine. Britanci su tada morali da preskoče 11 dana, pa je nakon 2. septembra usledio 14. septembar.
I tako je nastao kalendar koji danas koristimo – gregorijanski kalendar. Priča o deset nestalih dana zapravo pokazuje koliko je nešto što svakodnevno doživljavamo kao potpuno prirodno, datum, zapravo dogovor ljudi. Vreme je nastavilo da teče istim tempom. Samo su ljudi jednom odlučili da preskoče deset stranica u kalendaru.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
