Potrošnja Amerikanaca opada: Da li najveća ekonomija počinje da usporava?

Amerikanci su u julu smanjili potrošnju, dok je poverenje potrošača u ekonomiju dodatno oslabilo. Kombinacija ova dva podatka mogla bi da bude važan signal za američku ekonomiju koja u velikoj meri zavisi upravo od potrošnje građana.

Maloprodaja u SAD pala je u julu 0,6 odsto u odnosu na jun, pokazali su podaci američkog Ministarstva trgovine. To je najveći mesečni pad od maja 2025. godine i znatno lošiji rezultat od očekivanja analitičara.

Istovremeno, preliminarni podaci Univerziteta u Mičigenu pokazuju da je raspoloženje potrošača početkom avgusta palo za oko 8 odsto, na 51 poen.

Oba pokazatelja bila su slabija nego što su ekonomisti očekivali, što otvara pitanje da li američki potrošači, koji čine ključni oslonac tamošnje ekonomije, počinju da posustaju.

„Američki potrošači pokazuju znake umora“, ocenila je Heder Long, glavna ekonomistkinja kompanije Navy Federal Credit Union.

Amerikanci i dalje troše, ali sve opreznije

Američki potrošač se prethodnih godina pokazao izuzetno otpornim na ekonomske pritiske. Potrošnja je opstajala uprkos visokim kamatnim stopama, inflaciji i neizvesnosti koja je pratila ekonomsku politiku administracije Donalda Trampa.

Jedan od razloga bila je relativno niska nezaposlenost, ali i rast vrednosti berze, koji je povećao bogatstvo dela domaćinstava. Ipak, to ne znači da Amerikanci nisu osetili rast troškova života.

Prema istraživanju Univerziteta u Mičigenu, među potrošačima je sve prisutnije uverenje da će visoke cene još dugo predstavljati teret. Podaci o maloprodaji dodatno pokazuju promenu ponašanja potrošača.

Prodaja na benzinskim pumpama pala je 0,9 odsto, dok je, kada se izuzme gorivo, ukupna maloprodajna potrošnja i dalje bila manja za 0,6 odsto.

Posebno je izražen pad online prodaje, koja je u julu smanjena 2,2 odsto, što je najveći pad među glavnim kategorijama. Prodaja u auto-kućama pala je 2 odsto.

S druge strane, Amerikanci su nešto više trošili u restoranima i barovima, gde je potrošnja porasla 0,5 odsto.

Lepota skretanja sa spiska i ekonomija neočekivanog

Deo pada ima i jednostavno objašnjenje

Ekonomisti ipak upozoravaju da se julski podaci ne mogu tumačiti samo kao znak naglog odustajanja potrošača od kupovine.

Deo pada povezan je sa velikim promotivnim akcijama koje su se ove godine održavale u junu, poput Amazon Prime Day-a, Walmart+ i Target Circle ponuda. Potrošači su deo kupovine jednostavno obavili ranije.

Ipak, čak i kada se uzmu u obzir takvi faktori, podaci ukazuju na opreznije ponašanje.

Maloprodaja je u julu i dalje bila 5 odsto viša nego godinu dana ranije, što pokazuje da Amerikanci nisu prestali da troše. Međutim, tempo rasta je slabiji nego ranije.

Uz to, najveći deo potrošačke potrošnje poslednjih godina dolazio je od imućnijih domaćinstava, koja su imala koristi od rasta vrednosti akcija i druge imovine.

Poverenje potrošača dodatno pada

Pad raspoloženja potrošača posebno je primetan među starijim građanima, domaćinstvima sa nižim prihodima i ljudima bez fakultetskog obrazovanja, pokazalo je istraživanje Univerziteta u Mičigenu.

Istovremeno, tržište rada počinje da pokazuje određene znake slabljenja.

Američki poslodavci su u julu smanjili broj zaposlenih za 23.000, dok je stopa učešća radno sposobnog stanovništva u radnoj snazi pala na najniži nivo od 1976. godine, izuzimajući period pandemije.

Ipak, nezaposlenost je i dalje relativno niska i iznosi 4,1 odsto, a deo pada učešća u radnoj snazi može se objasniti starenjem stanovništva.

Upravo zbog toga tržište rada ostaje jedan od ključnih pokazatelja za ono što sledi.

Šta ovo znači za kamatne stope?

Usporavanje potrošnje moglo bi da promeni i računicu američkih Federalnih rezervi.

Fed istovremeno pokušava da kontroliše inflaciju i očuva što viši nivo zaposlenosti. Ukoliko bi se pokazalo da potrošači zaista počinju da smanjuju potrošnju, a tržište rada dodatno oslabi, pritisak na centralnu banku da podiže kamatne stope mogao bi da bude manji.

Ekonomistkinja Elen Zentner iz Morgan Stanley Wealth Managementa ocenila je da bi tržišta kratkoročno mogla pozitivno da reaguju na slabije podatke o potrošnji upravo zato što oni smanjuju verovatnoću novih povećanja kamatnih stopa.

Fed se, međutim, nalazi pred složenim zadatkom. Inflacija ponovo predstavlja problem, dok rast cena energije dodatno komplikuje situaciju. Istovremeno, centralna banka mora da vodi računa da eventualno zaoštravanje monetarne politike dodatno ne oslabi tržište rada.

Zato će naredni podaci o potrošnji, zaposlenosti i inflaciji biti posebno važni.

Za sada Amerikanci nisu prestali da troše, ali kombinacija slabije maloprodaje i pada poverenja pokazuje da potrošački deo ekonomije više nije toliko bezbrižan kao ranije. A s obzirom na to da lična potrošnja čini oko dve trećine američkog ekonomskog rasta, svaki ozbiljniji zaokret u ponašanju građana mogao bi da ima mnogo šire posledice.

Izvor: BIZLife

Foto: Unsplash/Yunus Tuğ